Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
:. Книгомрежа  Анотации на нови книги: RSS абонамент!
Каталози
:. По дати : Октомври  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook!  Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Среавни цени с Книгосвят във Facebook!
:. Книги втора ръка  Книги за четене Варна
:. Bücher Amazon
:. Amazon Livres
Магазини и продукти
:. Fantasy & Science Fiction
:. Littérature sentimentale
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Образование по БЕЛ
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

О ПРЕВОДИМА СТЕВАНА СРЕМЦА НА БУГАРСКИ JЕЗИК

Лили Лашкова

web

Сремчева "Зона Замфирова" ишла је у Бугарској без превода и била је добро примљена и адекватно схватана. Али је зато његово дело "Поп Ћира и поп Спира" морало да се преведе и да буде до данас једини превод тога писца на бугарском, као његов најпопуларнији текст код Бугара. Тај превод на савремени бугарски књижевни језик издат је 1959. године у издању реномиране куће "Наука и искуство" (превео Дарко Попов, пореклом из Босилеграда. текст редиговала Сијка Рачева). Његовој популарности допринела је и чињеница да је скоро у исто време, у малом временском размаку, био приказан у Бугарској филм са истом фабулом, под истим насловом. Тако је та чувена варошка прича са веселим јунацима и комичним заплетом ускоро постала омиљена лектира многим генерацијама бугарске средњошколске омладине. Који је био узрок? Одговор, при томе веома синтетизован и тачан, дао је велики критичар Вељко Петровић, говорећи о најизразитијим карактеристикама пера Стевана Сремца: "... пишчево идилично упрошћено, нетрагично, непроблематично, анегдотично посматрање нашег живота, наших људи и њихових судбина". С језичке тачке гледишта, могло би се рећи да је та оцена и тачна дефиниција како приповедачког ритма, тако и словенског колорита - широко усталасаних у стилу бачке равнице.

У случају када се ради о преводу на бугарски језик, требало би навести неколико основних концептивних задатака: 1. Упоређивање посебних језичких екземплификација одговарајућих реалија код два суседна и у много чему слична народа. 2. Тражити адаптацију истоветних страних именовања. 3. Одредити призму карактеристичних типолошких обележја двају граматичких структура и њихову рестриктивну улогу у случајевима када се она не може мимоићи и када се преводилац не може " извући". 4. Тражити упоредивост лексичког колорита, стилских формула, начине за одржавање приповедачког темпа, саградити слику једне карактеристичне историјске специфичности изабраног протеклог периода који је за читаоца на неки начин синхронизован управо кроз језик.

Наш конкретни задатак у овом кратком осврту јесте истаћи какав нам је језички мозаик управо приредио преводилац. Он је показао одлично владање и једним и другим језиком, што одмах пада у очи, имајући у виду његово настојање да се по могућству постигне максимална адекватност оригиналу. Управо му то омогућује и позната сличност двају језика, начина живота и културе двају народа, њихових духовних традиција. Ако треба у најопштијем смислу, једном реченицом оквалификовати превод, може се рећи да је то. углавном, књижевни бугарски стандард, местимично - колоквијалан (и колоритан), чак до уношења неких дијалектизама, где се могу наћи по која истоветна реч и структура. Посебне стилске и лексичке слојеве сачињавају архаизми, црквенословенизми (заједнички) - с обзиром на персонажу, турцизми често комбиновани са дијалектизмима кад је њихова релација померена и обновљена, хунгаризми, латинизми и германизми. Како преводилац приступа тексту и за шта се опредељује приликом избора решења? По нашем запажању, у зависности од конкретног случаја преводи се или буквално, или описно. користећи се могућностима језика на који се преводи, или се тумачи реалија у случају неподударности (што је врло ретко), или се она намешта приближно према захтевима контекста.

Интересантна појава су примери непотпуне, делимичне подударности у адаптацији истих страних речи у бугарском и српском у зависности од различитих извора прихватања, што доводи и до погрешака у преводу приликом сигнификативне интерференције. На пример, у српском оригиналу реч "нотарош", хунгаризам латинског порекла, употребљена је у значењу "писар, бележник", а бугарски књижевни језик има на располагању реч "писар" у својству сасвим коректног еквивалента. Будући да је у бугарском језику позната реч " нотариус" једино у смислу "правно лице, онај ко издаје, оверава у суду документа, нотар", у српским речницима наведено као значење под бр. 1, а под бр. 2. - "писар" преводилац погрешно преводи српско "нотарош" као "нотариус" у бугарском. Не подудара се и прагматички статус речи "паланка" коју иначе познају оба језика, али очигледно је у бугарском потиснута из употребе приликом језичко-текстуалног "промета" и нормативних настојања. У речницима и српског, и бугарског језика "паланка" је укључена као позајмица - из италијанског језика, према савременим бугарским лексикографским приручницима. а у бугарско-руском речнику Дивернуа из 1889, године, наведена је као турцизам. Та је реч, свакако, преживела и турско доба. У српском оригиналу употребљена је у изворном значењу као "варошица", паралелно са истом синонимном лексемом - дакле створен је синониман лексички низ: место, варот, варошица, паланка, село - у коме су семантичко-квантитативне разлике једва осетне. Друкчија је ситуација у бугарском тексту. Будући да није имао на располагању одговарајућу домаћу адекватну лексему, српска реч "варошица" је преведена на бугарски као "паланка", схватана као нешто мање од градића, а на бугарском постоји облик "градче", који очигледно није задовољавао у чисто квантитативно-димензионом смислу. Али када се у оригиналу помиње реч "паланка", преводилац не употребљава исту реч, познату и у бугарском. него је често замењује лексемом "село". Има примера када је чак српска реч "место" превођена на бугарском као "село". За преводиоца је очигледно актуелна друкчија градација: градче, село=паланка (поистовећење), па чак и "паланка" схватана као "махала".

Упор. срп. А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица. Пък и право да си кажем, то даже не е село, а паланка. Срп.... да су им варошке краве појеле тротуар... буг.... че градските крави им изяли тротуарите. (Дакле "варош" је коректно преведена са "град" на бугарском). Срп. Сад још хвале место да је сухо и оцедно и да му и не треба тротуар ... буг. сега те хвалят селото, че било на сухо и отцедмо място, та не му трябвали тротоари;... срп. Место је било велико ... -буг. Селото беше голямо...

У српском језику се, ипак, употреба лексеме "паланка" задржава у некој мери и због продуктивности фразеологизама типа "паланачки менталитет", или фигуративно употребљене конструкције квалификативног типа "паланчанин од главе до пете" у смислу "малограђанин", или исто и "паланачки тип". У бугарском је та реч (паланка) полако дезактуелизована и независно од лексикографских приручника сада се већ схвата као упућена у архаизацију. Већ писци 30-их година употребљавају паралелно речи "паланка" и"село" - упор. код Геа Милева "Септември": из паланки пуних глиба, из села, градова1. Пошто је градација објеката од малог према великом, може се тумачити на основу примера да је још тада "паланка" била схватана као место мање од села, или у најбољем случају као његов синоним. На основу анкете са носиоцима савременог бугарског језика, констатовала сам да се поменута лексема схвата као топоним и као турцизам, а по смислу пре као "село", него као "мали град". Ту треба додати и сећање на активну пуристичку делатност нормализатора и кодификатора бугарског књижевног језика још после ослобођења од Турака који су активно ограничавали било какав продор турцизама у књижевне текстове. поготово ако су биле на располагању бугарске речи2, дакле у том погледу је већ створена дугогодишња традиција. Разлика је у третману турцизама од стране бугарске и српске књижевне норме, што се врло добро огледа приликом упоређивања двају текстова.

У оригиналу и преводу има доста истоветних турцизама. Неки од њих су задржани уз ситне разлике у фонетском обликовању приликом адаптације - напр. срп. јендек - буг. хендек (буг. диал. ендек) срп. и буг. сокак, срп. калдрма - буг. калдаръм, срп. измићарка - буг. измикярка (арх., дијал.), поред: слугиня, прислужница. Независно од тога што бугарски познаје апсолутно исте турцизме, често пута у преведеном тексту они се замењују или бугарским дијалектизмом ради одржавања приповедачког колорита или се једноставно преводе на бугарски књижевни језик - напр. срп. забадава - буг. безплатно (иако постоји колоквијално, нижи стил "бадява"), срп. куртулисати - буг. колокв. куртулисам. али је у преводу - освобождавам, освободя, срп. калдрмисан - буг. постлан с калдаръм. бугарски нема глагола, ни трпног придева изведених од именице "калдаръм", која остаје у конструкцији и пошто нема домаћег еквивалента не може се заменити. Лексема ''тулаба'' у оригиналу преведена је бугарским дијалекатизмом "кукуруз", док је књижевно "царевица'' изостављено због нетрадиционалног избора аутора српског текста где би лексема "кукуруз" била стандардни књижевни облик.

Срв. срп. ... да су забадава млели својим поповима жито ... буг. ... мелеха безплатно житото им ... срп. Та колик је само онај велики сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има... буг. Да знаете само колко е дълъг Големия сокак - от единия до другня край, а и още колко малки сокаци има ... срп. Зато ни један није калдрмисан, а није никад ни био ... буг. Но затова нити еден не е постилан с калдаръм, пък и никога не е бил постилен.

У случају када је књижевни бугарски облик једина могућност за превод. он се употребљава као директан еквивалент - напр.: тулаја - буг. царевичак, еспап - буг. стока. калабалук - буг. бълкотия, типа. (Независно од тога што и бугарски има реч "калабалък", али како колоквијални облик који се недопушта у лекторисаним књижевним текстовима). Интересантно је да је дијалекатски српски облик "рогаљ" на бугарском преведен турцизам "кьоше" када се тражи директно именовање, а када то није обавезно, преводи се описно. Упор. срп. ... па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло. ... буг. А всеки празник или недели през крачка - две се люлееше хоро. срп. ... На рогљу код Неце бирташа ... - буг. На мегдана пред Неца кръчмаря...

Исто тако у циљу постизања разговорно-дијалекатског колорита у бугарском преводу се користи суфикс - джия, турског порекла, који је иначе непродуктиван и нефреквентан у прецизном књижевном језику. Нпр. срп. свирац - буг. свирджия, независно што језик познаје и облик "свирец", али као застарео, књишки.

Будући да у бугарском нема неких бројних хунгаризама (сем можда "паприкаш" и "чардаш"), такве се речи преводе - напр. бојтар - буг. овчар, бирташ - буг. кръчмар, бирташица - буг. кръчмарка, биртија - буг. кръчма, пајташ - буг. другар. Понекад се хунгаризам преводи на бугарски турцизмом. заправо ради наглашавања колоквијалног, архаичног са савремене тачке гледишта и дијалекатског усмеравања језичке реализације. Нпр. атар - у прев. кър, кочијашити - у прев. карам кираджилък, поред - карам каруца (описан бугаризиран превод), кочијашење (србизиран дериват) у прев. кираджилък (турцизам).

Германизми се обично преводе или буквално, или се приближно замењују најадекватнијим називом реалије, или се једноставно тумаче белешком (фуснотом). Нпр. асентирунг - буг. изпращане на нови войници, срп. регрутовање (Очигледно бугарски нема једнозначног еквивалента, за разлику од српског и описно тумачење је једина могућност), алте фраиндшафт ростет нихт - буг. старо приятелство не ръждясва, виртшафтерка - буг. домакиня, стопанка, унтерхалтовати се - буг. забавлявам се, кис ти ханд - буг. целувам Ви ръката, иберашунг - буг. изненада. колбух - буг. готварска книга, малер - буг. беля, крофна - буг. поничка (путеркрофна - буг. исти еквивалент, маслена поничка), али шприцкрофна је већ преведена као тулумбачка (турски колач), што није тачно. Приближно су подешавани и други називи слаткиша из аустро-угарске кухиње према могућностима бугарске оријенталне кулинарске терминологнје, по могућству у комбинацији са европском терминологајом - нпр. мелшпајз - буг. сладкиши (делимични еквивалент), куглоф - буг. кекс, али то је еклер на бугарском, кернштрудла - буг. козунак, што је нетачно (буг. лексема је назив за Ускршњи колач). На сличан начин је преведена "кисела штрудла" - буг. козуначено руло, штоје доста далеко од оригинала, нарочито кад се има у виду да у бугарском постоји реч "щрудел" са одговарајућом конотацијом. Пример описног превода је "песме на фрониле" буг. песни на спуснати пердета, т.ј. превод конотира одређене околности извођења радње повезане са именованим објектом.

Интересантна је координација дијалекатског и нормативног присуства у два блиска језика са пуно истоветних историјских догађаја и услова живота. Све се регулише специфичним нормативним приступом, тако даје често замењена пропорција измећу нормативног, колоквијалног, дијалекатског, савременог и архаичног приликом поређења, тако да су исте језичке појаве различито третиране у два језика. Међујезичка хомонимија утиче утолико што се српска реч "место'' у бугарском преводи као "село'', што се видело из раније наведених примера. Бугарски има у стандард конструкције: родно място, населено място, обитавано място, али не и лексему "място" самостално употребљену у административно-урбаној терминологији са истом конотацијом као у српском. Лексема "дуд" заједничка је у оба језика, само је у српском књижевна, у бугарском дијалекатска, а књижевни бугарски облик је "черница". Вероватно је техничком омашком у штампаном преводу упала реч "череша" (срп. трешња). нпр. срп. ... код Неце бирташа где се под јаловим дудом играло ... буг. ... най-често се събираха да играят хоро под яловата череша на мегдана пред Неца кръчмаря ... За превод српске речи "бара" преводилац је изабрао бугарски колоквијалан и дијалекатски облик "бара" и изоставио књижевно бугарски "локва". опет ради постизања колорита управо народног језика. Разлика је опет у конатацији - бугарски облик "бара'' именује већи простор напуњен водом, а у српском су књижевни облиции "локва" и "бара". На преводиочев избор лексеме наводи податак из контекста да се заправо ради о јендеку пуном воде и онда је бугарска лексема веома прикладна.

Можда и заправо као компензација због аналитизма граматичке структуре који чини сав бугарски текст релативно дужим у поређењу са оригиналом, запажа се прилично већи број бугарских синтетичких лексема који као еквиваленте има у српском конструкције и ту се избор преводиоца систематски понавља, што је важно за општу карактеристику језичке примене. Нпр. срп. А путнику дође мало лакше - буг. На пътника му поолекна (може и: На пътника му стана малко по-леко, али је важно и за шта се определио преводилац). срп. Кад падне киша и начини се блато... - буг. Като завали и се разкаля (То је једина могућност за превод), срп.... дати оку пријатна призора и уживања ... буг.... да си поизлакна очите; срп. стаде скамењен ... буг. и се вкамени ...; срп. дође жао ... буг. дожаля.

У тежњи за двочланим реченичним структурама, бугарски језик попуњава глаголским предикатом српске елипсе и то такође повећава дужину преведеног текста. Понекад се субјекатско-предикатске структуре допуњавају по смислу на основу информације из контекста. јер је управо због аналитизма појачана веза између појединих чланова интегралне текстуалне целине. Упор. срп. Е, хвала богу, кад смо ту. Зар већ? - буг. Е, слава богу пристигнахме вече. Нима пристигнахме?: срп. Он право у цркву на јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ, буг. Отишъл в църква на утренна и макар камбаната да била ударила отдавна, попа го нямало; срп. Наопако! буг. Не думай! Срп. Како, како? буг. Какво, какво се случи?

Бугарски језик очигледно даје могућности да се доследно сачува и одржи до краја ауторов разговорни колорит. На располагању су истоветни фразеологизми, реалије са адекватним номинацијама, речце, заменичке редупликације, учесталост заменичких клитика. Све то смањује дистанцу између превода и оригинала. Нпр. срп. не мари ... буг. не хае, не го е еня. срп. медњана ракија буг. блага ракия, срп. ићи у сватове, после сватова буг. сватба, след сватбата, срп. меникана, тебикана буг. менека, тебека, срп. штошта буг. много неща, доста неща срп. Поп броји новац, а брк му се смеши... знао је задатке брачног живота и крајни му циљ. Интересантно су преведене неке основне номинације. Тако јунак поп Олуја остаје без превода (буг. поп Олуя) у својству надимка, дакле третира се као лично име. а када се одвија приповедање, приликом описа сижејних ситуација. убацује се и преведени облик - буг. поп Буря. Због сличности облика у оба језика поп Кеса је преведен као буг. поп Кесия. Приликом транслације духовних ословљавања сачувана је традиција у бугарском језику: срп. господин попа, буг. дядо поп (независно од година старости), само у администрацији може ословљавање "господин свештеник'', срп. господин владика, буг. дядо владика, срп. Ваше преосвећенсшво и акселенција, буг. Ваше преосвещенство, срп. госпођа попадија. буг. попадията, баба попадия. Супруга је у оригиналу "боља половина". а у преводу "нежна половинка". Славенизми се подударају због истих духовних традиција и истог терминолошког извора: срп. јутрење, буг. утринна, срп. крштавати, буг. кръщавам. срп. мужескога попа, буг. от мужески пол, срп. новорођени младенац, буг. новороден младенец, срп. благодејаније, буг. подаяние, благодеяние.

У закључку бих рекла да се превод Сремчевог дела на бугарски језик морао појавити у културном животу блиске словенске земље и да је његовом реализацијом дочарана атмосфера некадашње Бачке.

 

Напомене:

1. Пример је из антологије Бугарска поезија XX века, Нолит, Београд. 1969. [обратно]

2. Л. Лашкова. Пуризам у формирању бугарског и српскохрватског књижевног језика. Зборник за филологију и лингвистику. Нови Сад. 1983. [обратно]

 

 

© Лили Лашкова, 1996
© Издателство LiterNet, 06. 08. 2002
=============================
Публикация в сб. "Књижевно дело Стевана Сремца - ново читање. Зборник радова са научне конференције одржане у Нишу 15. и 16. новембра 1996".
Текстът е част от Проект Растко - България : Растко / LiterNet.