Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
:. Книгомрежа  Анотации на нови книги: RSS абонамент!
Каталози
:. По дати : Октомври  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook!  Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Среавни цени с Книгосвят във Facebook!
:. Книги втора ръка  Книги за четене Варна
:. Bücher Amazon
:. Amazon Livres
Магазини и продукти
:. Fantasy & Science Fiction
:. Littérature sentimentale
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Образование по БЕЛ
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

КОНКУРЕНТНА УПОТРЕБА НЕКИХ ДАТИВСКИХ КОНСТРУКЦИJА
(на материjалу српског и бугарског jезика)

Татяна Дункова

web

Конкуренција језичких средстава постоји на свим нивоима језичког система. Она се у велико експлицира и у оквиру падежног система на синтаксичком нивоу, при чему се у већу или мању руку испољава различита синтаксичка активност појединих падежа. Појава конкурентних конструкција свакако сведочи о својеврсној динамици језичког развоја. Динамична фреквентност језичких средстава условљава постепено утврђивање једног или другог језичког модела, при чему неминовно долази до одређене факултативности у избору више еквивалентних структура, што у настави српског језика као страног претпоставља низ колебања. У српском језику она се огледају претежно у употреби предлошко-падежних конструкција. У том погледу веома интересантне су конструкције за изражавање просторних односа. Обично предмет пажње истраживача су најфреквентнији у овом смислу падежи - акузатив и локатив с обзиром на опозицију правац - место. Овај рад покушава сагледати конкурентну употребу неких конструкција у дативу на основу поређења са бугарским језиком, који, као што је познато, у свом развоју од синтетизма к аналитизму услед максимално редуковане деклинације развија ширу употребу предлога, што је својеврсна тежња изражавању свих односа именичке флексије.

Просторни односи у српском језику се изражавају помоћу низа конкурентних средстава. Међу најфреквентнијим су предлошко-падежне конструкције у које спадају и тзв. “слободни” падежи код којих уствари можемо говорити о нултом предлогу. У изражавању просторних односа учествују сви зависни падежи, при чему сваки од њих указује на једно или више просторних значења. Предлошко-падежне конструкције (у нашем случају дативске) спадају у тзв. именичке конструкције помоћу којих се у оквиру просторних односа конкретније указује на одређени облик кретања или на специфику тог кретања. Помоћу њих се може прецизније одредити динамика просторних односа у зависности од информације о опозицији усмереност -неусмереност, а с тим у вези и финално стање. У том погледу ћемо даље размотрити начине на које датив уз предлоге или без предлога (“слободни” датив) указује на индиректне финалне односе у оквиру основног значења управљености.

Занимљиви за наш рад су: 1) прости предлози- к(а), према и изведени предлози - близу, упркос, насупрот, усусрет, надомак и сл.

Код изражавања просторних односа српски језик чува, макар више формално опозицију место-правац глаголске радње. У већини случајева она се изражава једним те истим предлозима који се слажу с различитим падежима. То су обично локатив и инструментал за место и акузатив за правац. Упор. Мачка лежи ПОД креветом/Мачка се увлачи ПОД кревет. Али има, макар и не тако често, случајева када се у оквиру једног те истог падежа ова опозиција изражава различитим предлозима. У овом случају можемо говорити о конкуренцији унутар самог падежа (у нашем случају унутар датива). Ради се о употреби конструкција ПРЕМА+Д, К(А)+Д, 0+Д у финалном значењу, иако је ова употреба у доброј мери ограничена (фреквентнија је конструкција КОД+Г). Упор. ићи према лекару, ићи к(а) лекару, ићи лекару, ићи код лекара. У српским граматикама и нормативним приручницима о употреби ових конструкција се истиче углавном њихова синонимија. У “Граматици српскохрватског језика за странце” се нешто прецизније наводи да “ако се предлог К(А) употреби уз датив именице које означавају особе или уз датив личних заменица, предложна фраза може имати два значења: а) усмереност ка особи са именом у дативу, нпр. Дођи к мајци (сад, овамо) и б) место где се особа са именом у дативу налази: Идем к мајци (у посету) ”.1 Ова констатација је тачна, као и констатација да је у случају б) могуће изоставити предлог али су чешће конструкције са употребом предлога КОД+Г - Идем код мајке (у посету). У овом случају можемо говорити о извесној ослабљености просторног значења на рачун локативног. Јасно је да у примерима а) и б) се не може употребити предлог према јер је у њима прецизније изражено управо стизање на циљ, тј. финални однос на просторној релацији, што код предлога према није случај. Ради се о просторном значењу с индиректном локализацијом. тј. о релативној подударности места локализације и локализатора. У таквим моделима учествују једино конструкције с финалним значењем које се разликују од конструкција за правац управо по томе у каквој мери одређују финалну тачку кретања у просторним односима.

С тим у вези сматрам да када се ради о употреби датива уз предлоге према и к(а) обавезно се морају разликовати значење правца и финално значење. Јер у овом погледу конструкције према+Д к(а)+Д и 0+Д се свакако разликују по својој функционалној комбинаторности и фреквентности. Кад је реч о конкурентној употреби својеврстан критеријум би могла бити најфреквентнија конструкција код+Г (са изразито ослабљеним просторним значењем), која функционише у синонимном односу са конструкцијама к(а)+Д или 0+Д, али никако са конструкцијом према+Д. На пример у већ наведеним примерима из “Граматике српскохрватског језика за странце у оба задња случаја се може употребити конструкција код+Г. Упор. Дођи к мајци (сад, овамо) и Дођи код мајке (сад, овамо); Идем к мајци (у посету) и Идем код мајке (у посету). Јер као што је познато у односу на тзв. директивност (правац) генитив за разлику од датива и акузатива је нешто неутралнији и “само избор предлога одлучује о томе да ли је конструкција директивна или изражава локативност, тј. недирективност”.2 У нашем случају то је предлог код. У бугарском језику у аналогичној употреби функционише предлог при. У старобугарском језику овај предлог је одређивао само место у непосредној близини локализатора што је савремени језик наследио. Упор. От една година вече живее при родителите си. Већ годину дана живи код (својих) родитеља. У савременом језику овај предлог проширује функције развијајући и финално значење. Упор. Отивам при мама. - Идем код мајке.. Сматрам да је у српском језику замена конструкција к(а)+Д и 0+Д конструкцијом код+Г резултат сличног ширења одређене подударности њихових значења при изражавању статичности или динамичности. Типичан пример за то су управо конструкције к(а)+Д и 0+Д, чије је основно значење управљеност кретања али истовремено и усмеравање у непосредној близини локализатора.

Конструкција према+Д се употребљава претежно са уопштеним значењем правца према локализатору, при чему не одређује финалну тачку стизања на циљ. Упор. Пошао је према пијаци или људи журе према тргу. Конструкција (к)а+Д иако у савременом језику максимално ограничена у употреби нешто прецизније одређује стизање на циљ. Упор. Пошао је к(а) пијаци (на пијацу) или Људи журе к тргу (на трг). Конструкција 0+Д је у потпуном синонимном односу са конструкцијом к(а)+Д. Њена употреба је строго маркирана: а) уз глаголе са префиском 'при' (“слободан” датив)3. Нпр. Деца су притрчала мајци., Професор је пришао прозору. Јер као што је познато префигирани глаголи сами по себи садрже информацију о карактеру кретње (усмереност-неусмереност, почетак-крај итд.) чији су носиоци одговарајући префикси. Конструкција 0+Д је доминантна и код глагола са изразито финалним значењем. То су глаголи који макар формално, чувају опозицију усмереност-неусмереност која се иначе као и у бугарском језику скоро распала. Упор. глаголе ићи, поћи, окренути се, упутити се и сл. Нпр. Испалила је два ока у њега... потом му окренула потиљак.../У време рата... нама су у крчми... дошли неки просјаци... /Ти “травестити”... ретко су опет навраћали својој бившој братији у посету...4 и б) уз именице које означавају особе или уз заменице. Упор. И тако Фјодор Алексејевић оде Наталији Филиповној.5

Бугарски језик исто развија глаголе са изразито финалним значењем. Упор. вървя, отивам, обръщам се, упътвам се, отправям се, насочвам се итд. На тај начин језик у свом развоју покушава надокнадити редукцију падежне флексије ширећи улогу лексичког фактора.

Слабљење просторног значења у конструкцији ићи код + Г на рачун локативног значења сведочи о једном аналогичном бугарском језику развоју услед све израженијих у одређеним језичким моделима тенденција ка језичкој економији, уопштавању, упрошћавању и генерализацији одређених језичких средстава. У потпуности се слажем са мишљењем проф. П. Пипера, да “се у моделима падежних и предлошко-падежних конструкција са просторним значењем појављује пет падежа, а с обзиром на готово потпуну обличку изједначеност датива и локатива то практично значи четири падежна облика. Неки предлози су у структури облички различитих модела који имају и различите семантичке функције, нпр. пред+Нацц, пред+Нинстр, а у неколико случајева облички различити модели са истим предлозима имају иста значења, нпр. Близу Ngen//Ndat, надомак Ngen//Ndat. С обзиром на обличку идентичност српског датива и локатива (са ретким акценатским разликама) и директивност просторног значења у конструкцији са предлогом према, ипак карактеристичну за датив, има основа да се супротно лингвистичкој традицији у синтаксичком моделу који садрже, види датив а не локатив... Секундарно конструкције са предлогом према могу означавати локацију предњом страном локализатора, нпр. Према њему је седела једна млада дама (статичка усмереност)... У овом другом случају, ређе, могу бити употребљене и конструкције са предлогом К(А), нпр. Гледа к(а) вама.” (Упор. Језик и простор..., стр. 62). Исто као и у бугарском језику на пример, у конкретној употреби се уместо предлога све чешће користе аналитичке конструкције с доминантном именичком рекцијом типа К(А), ПРЕМА + Д -> У ПРАВЦУ+ Г (упор. Пошао је у правцу винограда и сл.).6

С тим у вези сматрам да би се фреквентност егзистенције наведених дативских и генитивских конструкција у језичкој прагматици могла диференцирати према следећем моделу:

ДИНАМИЧКА / СТАТИЧКА УСМЕРЕНОСТ

I. ДИРЕКТИВНОСТ (правац) ПРЕМА + Д > У ПРАВЦУ + Г (К(А) + Д) > II. НЕДИРЕКТИВНОСТ (финале) К(А) + Д > КОД + Г 0 + Д >

Предлог којим се у бугарском језику изражава правац кретања јесте предлог КЪМ. Упор. Вървя към града (Идем према граду). Бугарски језик развија тенденцију ка изједначењу финалних и локативних значења при употреби неких предлога за изражавање просторних односа. Тако да предлог КЪМ може имати и локативно значење, тј. може указивати на релативну близину са локализатором. У српском језику овом статичком (у оквиру статичке динамичности) значењу бугарског предлога КЪМ одговара конструкција БЛИЗУ + Г(Д). Упор. Живея към края на града (в близост, близо до края на града). Живим близу краја града (у близини краја града).

Конструкција БЛИЗУ+Д(Г) напоредо са конструкцијама УПРКОС+Д(Г), НАСУПРОТ+Д(Г), НАДОМАК+Д(Г), НАДОХВАТ+Д(Г) и сл. у српском језику су веома фреквентни при изражавању просторних односа. Код њих основни носиоци информације о карактеру радње у статичком, динамичком или пак оријентационом аспекту су сами глаголи. Према томе разликујемо на пример усмереност-неусмереносет или конкурентну релацију објекта локализације у границама локализатора. У том погледу интересантна је конкурентна употреба наведених предлошко-падежних конструкција с дативом или генитивом: БЛИЗУ+Д(Г), УПРКОС+Д(Г), НАДОМАК+Д(Г), НАДОХВАТ+Д(Г) и сл. У српским граматикама и нормативним приручницима ово питање има следећу интерпретацију:

Михаило Стевановић каже да “се с дативом понекад слажу још и предлози: близу, насупрот, против и упркос, који иначе иду с генитивом. нпр. И тако се прикрадоше сасвим близу непријатељима / Он све то вама упркос ради. / И насупрот вашој вољи он ће отићи”.7 Према њему у конструкцији са дативом они имају више прилошко значење.

У “Граматици” српскохрватског језика за странце” се истиче да наведени предлози управљају генитивом и дативом при чему “за означавање места имају с генитивом ситуативно значење обележавања одређене удаљености - Били су већ близу куће / Ставила је столицу насупрот улаза / Књига ти је надохват руке / Они су већ били надомак обале, а с дативом - значење усмерености са обележавањем одређене удаљености - Примакни то надохват мојој руци / Он доплива надомак обали ”8. Сматрам да је ова констатација тачна с обзиром на чињеницу да су фактори “ситуативност” и “усмереност” унапред одређени као што је већ било речено одговарајућим глаголима, који условљавају статичко или динамичко стање, конкретније - локативност или директивност. Колебања у употреби ових конструкција ипак постоје. Постоје и у неким нормативним приручницима. На пример “Језички приручник” из 1991. године је категоричан: “Исправно је само упркос тешкоћама, насупрот ранијим подацима, у прилог оваквом мишљењу итд... у свим случајевима колебања између ова два падежа предност треба дати дативу”.9 “Речник језичких недоумица” такође недвосмислено тврди: “насупрот нечему (не нечега) и упркос нечему (не упркос нечега)”.10

О употреби конструкција упркос+Д и упркос+Г интересантно тумачење нуди језички поучник “Слово о језику”. Услед убедљиве анализе семантике речи упркос а на основу тумачења различитих нормативних приручника и речника се наводи констатација да “насупрот наведеним узосима упркос може бити употребљено у споју са именском конструкцијом у генитиву... с обзиром на то да се у предлошкој функцији упркос може транспоновати (како је наведено у Матичином речнику) - са: “и поред” и “насупрот”,11 који иду односно са генитивом и дативом. Детаљна анализа употребе ових конструкција није предмет пажње овог рада. Наводећи ово питање хоћемо скренути пажњу истраживача и аутора граматика и језичких приручника на проблеме при њиховој употреби, поготово за странце, за које се претпоставља да нису добро упућени у низ детаља везаних за разноврсност и динамику егзистенције језичких средстава, као и за већу или мању отпорност конкретних комбинаторних језичких модела на дијалекте или пак разговорни ниво језика.

Анализа наведених дативских конструкција показује да се избору језичких средстава у конкурентној употреби мора прилазити веома пажљиво имајући у виду утицај различитих фактора - граматичких, лексичких, правописних понекад чак и акцентолошких; чисто семантичких или контекстуалних. Постојећа колебања још једном истичу улогу динамике језичког развоја која је свакако једно од кључних питања нормирања сваког савременог језика.

 

 

НАПОМЕНЕ:

1. Павица Мразовић и Зора Вукадиновић, Граматика српскохрватског језика за странце, Нови Сад, 1990, с. .356-357. (лат.) [обратно]

2. Предраг Пипер, Језик и простор, Београд, 1997, с. 63. [обратно]

3. Милка Ивић, Лингвистички огледи, Београд, 1983, с. 207 (лат.). [обратно]

4. Милорад Павић, Предео сликан чајем, Београд, 1990, с. 20, 58, 63. [обратно]

5. Милорад Павић, Предео..., с. 127. [обратно]

6. Ж. Станојчић, Српски језик на крају века, Београд, 1996, с. 128. [обратно]

7. М. Стевановић, Граматика српскохрватског језика за више разреде гимназије, Београд, 1962, с. 374-375. [обратно]

8. Павица Мразовић и Зора Вукадиновић, Граматика српскохрватског језика за странце, с. 357. [обратно]

9. Иван Клајн, Језички приручник, Београд, 1991, с. 127. [обратно]

10. Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Београд, 1987, с. 100; 173. [обратно]

11. Егон Фекете, Слово о језику. Језички поучник, Београд, 1996, с. 135. [обратно]

 

 

© Татяна Дункова, 2000
© Издателство LiterNet, 12. 11. 2002
=============================
Публикация в сб. "Научни састанак слависта у Вукове дане", 29/1, 2000, с. 123-129.
Текстът е част от Проект Растко - България : Растко / LiterNet.