»здателство
:. »здателство LiterNet  ≈лектронни книги: ”слови€ за публикуване
ћедии
:. ≈лектронно списание LiterNet  ≈лектронно списание: ”слови€ за публикуване
:. ≈лектронно списание Ѕ≈Ћ
:.  ултурни новини   Kултурни новини: услови€ за публикуване  Ќовини за култура: RSS абонамент!  Ќовини за култура във Facebook!  Ќовини за култура в “уитър
:.  нигомрежа  јнотации на нови книги: RSS абонамент!
 аталози
:. ѕо дати : ќктомври  »здателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Ќови публикации на LiterNet във Facebook!  Ќови публикации на LiterNet в Twitter!
:. ≈лектронни книги
:. –аздели / –убрики
:. јвтори
:.  ритика за авторите
 нижарници
:.  нижен пазар   нижарница за стари книги  нижен пазар: нови книги  —тари и антикварни книги от  нижен пазар във Facebook Ќови публикации на  нижен пазар в Twitter!
:.  нигосв€т: сравни цени  —реавни цени с  нигосв€т във Facebook!
:.  ниги втора ръка   ниги за четене ¬арна
:. Bücher Amazon
:. Amazon Livres
ћагазини и продукти
:. Fantasy & Science Fiction
:. Littérature sentimentale
–есурси
:.  аталог за култура
:. јртзона
:. ќбразование по Ѕ≈Ћ
«а нас
:. ¬сичко за LiterNet
Ќастройки: –азшири —тесни | ”големи ”мали | ѕотъмни | —тандартни

ќ √–јћј“»„ ќJ »Ќ‘ќ–ћј÷»J» ” —–ѕ— ќ-Ѕ”√ј–— ќћ –≈„Ќ» ”

Ќичка Ѕечева

web

ѕроблем  обима и начина представЪаЬа граматичке информациjе у речницима ниjе нов. јли тек у последЬе време, када се пажЬа лексикографа све више усмерава на квалитет овог рада, ово jе питаЬе постало актуелниjе. ” бугарскоj лексикологиjи докторка ¬jара ћалЯиjева разматра проблем с обзиром на стаЬе у двоjезичним речницима словенских jезика - бугарском, поЪском и руском. ќ ставу српске лексикографиjе, на материjалу jедноjезичних, односно описних, дескриптивних речника, имала сам могуЮност да прочитам неколико радова професорке ƒаринке √ортан-ѕремк и докторке —тане –истиЮ (в. литературу).

Ќема сумЬе да пружаЬе потпуне и тачне граматичке информациjе олакшава коришЮеЬе речника. — друге стране, она  богати знаЬа из фонетике, граматике, синтаксе, ортографиjе коjа корисник речника неминовно поседуjе. УƒаjуЮи граматичке информациjе о свакоj поjединачноj речи, речник повезуjе лексички систем са граматичким У (–истиЮ 2001: 86). „ак неки стручЬаци сматраjу да jе речник у ствари Уграматика пореРана по азбучном редуФ (ћалЯиjева 1993: 51).

«ахтеви према начину представЪаЬа граматичке информациjе у двоjезичним и jедноjезичним, односно дескриптивним речницима, су у великоj мери исти. јли, код двоjезичних речника ова информациjа jе од веЮег значаjа. Ќаиме, ови су  речници намеЬени Ъудима коjи нису носиоци jезика,  тзв. Улеве стране речникаФ.  орисници тих речника немаjу jезичког чула, као што постоjи према матерЬем jезику и због тога граматичка информациjа у двоjезичним речницима мора да се да довоЪно детаЪно, потпуно и тачно. «на се да Униjе могуЮе направити  било какве неелементарне реченице на страном jезику ако се не познаjу граматичка своjства речи коjе га чинеФ (—алони 1981: 64, цит. по ћалЯиjевоj 1993: 53).

” зависности од типа двоjезичног речника (активни или пасивни) и од Ьегових адресата jавЪаjу се специфични проблеми представЪаЬа граматичке информациjе. ѕрво jе питаЬе jезика на коме се даjе та информациjа, односно питаЬе метаjезика. ” —рпско-бугарском речнику коjи jе претежно намеЬен бугарским корисницима таj jезик jе бугарски. √рафички читава граматичка информациjа се даjе курзивом.

ƒруго питаЬе jе ког jезика се тиче та информациjа. ” нашем речнику, као што jе уобичаjено у лексикографскоj пракси, основни део те информациjе обухвата леву страну речника, односно српски jезик. “аj речник могу користити и  носиоции српског jезика (коjи користе или уче бугарски jезик). «бог тога, мада у знатно маЬем обиму, граматичка информациjа се даjе и у десноj страни речника, односно о бугарском jезику. «а сада указуjемо само на разлике у роду и броjу код графички врло сличних или потпуно jеднаких речи дваjу jезика, напр. с. плaжа ж и б. плаж м; с. врaта ср мн и б. вратИ ж; с. тeмпо м и б. тШмпо ср и т.д. ”казуjемо и разлике у месту акцента, напр. с. глaва и б. главИ; с. абИжuр и б. абаж≤р и т.д. ћогуЮе jе да у коначном виду речника граматичка информациjа у Ьеговоj десноj страни  буде и проширена.

ќбично у двоjезичним речницима постоjи кратак граматички оглед о страном за основног корисника jезику. ” —рпско-бугарском речнику jе такав оглед српске граматике jош потребниjи с обзиром на битну разлику у граматичкоj структури дваjу jезика. ѕредвиРено jе, наравно, и упутство за коришЮеЬе речника, обавезни спискови различитих квалификатора, а исто тако и  део коjи обjашЬава концепциjу речника.

” сваком jе речнику, наравно и у нашем, основно питаЬе граматичке информациjе у левоj страни речника. ѕознато jе да jе Униво двоjезичних речника овакав, какав jе ниво jедноjезичних речника коjи су у Ьиховом основуФ (—алони 1981: 64, цит. по ћалЯиjевоj 1993: 53). ” том погледу наш ауторски колектив има среЮе, jер и –ечник српскохрватског кЬижевног и народног jезика —јЌ”, и –ечник српскохрватскога кЬижевног jезика ћатице српске  одражаваjу висока научна достигнуЮа српске лексикологиjе и лексикографиjе. ∆елим посебно да се захвалим колегама са »нститута за српски jезик —јЌ” коjи су нам пружили материjале jеднотомног речника савременог српског jезика чиjа jе израда у току. “аj Ьихов гест jе за нас од велике вредности jер се управо у том речнику уочава актуелно стаЬе и тенденциjе развитка савременог српског jезика.

“радиционално се лексеме коjе чине леву страну речника класификуjу по Ьиховоj припадности одреРеноj граматичкоj категориjи. “а се класификациjа врши помоЮу квалификатора коjи могу да буду директни или индиректни. ” нашем речнику се непроменЪиве лексеме одреРуjу директно, односно скраЮеницама нрч. за прилог, междум. за узвик, част. за честицу или пуним називом граматичке категориjе као што су съюз (везник) и предлог. ѕроменЪиве речи се одреРуjу индиректно. ќзнака  рода (м ж ср) jе уjедно и индикатор да jе лексема именица.  од глагола функциjу квалификатора има ознака за вид глагола (нсв св), а код придева то су наставци за женски и средЬи род. —ве су речи у левоj страни речника акцентоване, а даjу се и акценатски дублети. ќсим те основне, квалификативне информациjе у речнику се даjу и подаци коjи су веома потребни за страног корисника.  од именица се наводе и неки особености деклинациjе. “о су облици генитива jеднине, номинатива множине, генитива множине или други облици коjи чине изузетак, код коjих су могуЮе дублетни облици, нарочито кад jе друкчиjа семантика, као што jе напр. сати и сатови.  од глагола обавезно се наводе облици за 1. л. jед. презента са одговараjуЮим вариjантама, а кад jе потребно - и облик за 3. л. мн. ” заградама се наводи и други члан видског пара.  од придева и прилога се даjу компаративни облици само у случаjевима кад постоjи нека особеност, напр. добро комп. боЪе; низак комп. нижи. ѕосле маркера йек. се наводе и(j)екавски облици.

¬иди се да се у главном наш ауторски колектив држи лексикографске традициjе и праксе представЪаЬа граматичке информациjе. ” чему су онда проблеми?

Ќаjпре, они произилазе из велике разуРености српског jезика. ” неким случаjевима за jедну лексему мора да се наводе по неколико (акценатских и творбених) вариjаната, напр. alakati/ halakati, -am i alakati / halakati, ala~em /hala~em; alfabetni, -a, -o i alfabetski i alfabetski, -a, -o и т.д. –ечнички се чланак знатно компликуjе што ствара тешкоЮе за кориснике. –ечник овога типа мора да буде и нормативан, а бар за сада норма у савременом српском jезику jе довоЪно еластична - реч jе пре свега о акценатским вариjантама. ѕознато jе да се речник користи обично за писмене текстове где се по правилу акценти не обележаваjу. ” савременом српском jезику се назире тенденциjе ка упрошЮаваЬу акценатског система. Ћогично следи питаЬе у коликоj мери акценатска вариjативност мора да се одражава у двоjезичном речнику, када она ниjе релевантна чак ни за носиоце jезика. —а друге стране, велики проблем jе одабираЬе наjрепрезентативниjег облика пошто се понекад ауторитетни извори разилазе у своjим ставовима.

ƒруги основни проблем потиче из велике сличности измеРу бугарског и српског jезика. «вучи парадоксално, али кад се тражи лексички еквивалент неке речи искушеЬе да се наjпре наведе наjближа по етимологиjи реч jе веома изражено. «бог тога заjедно са лексикалним мора да се тражи и дистрибутивни еквивалент речи. “о се тиче у наjвишоj мери предлога, везника, фразеологизама. “у ниjе реч о такозваноj меРуjезичкоj хомонимиjи коjа jе измеРу бугарског и српског веома развиjена.  омпликовано и дискутабилно принципиjелно питаЬе односа полисемиjа - хомонимиjа поставЪа тешке задатке у погледу лексикографске праксе.  акав приступ да изаберемо кад две графички  (фонетски) jеднаке речи припадаjу различитим граматичким категориjама, напр. предлог близу и прилог близу. ѕроф. ѕремк сматра их Ухомоформима зато што информациjу о категориjи речи разумемо као саставни део семантичког садржаjа, односно грамему укЪучуjемо у семски саставФ (√ортан-ѕремк 1997, 150). ѕотпуно се слажем и са белешком ауторке да УчиЬеница да се хомоформне и хомонимне лексеме у речницима обележаваjу на исти начин последица jе више лексикографске традициjе и конвенциjе него лексикографских схватаЬа хомонимиjеФ. ѕроф. ѕремк предлаже и критериjум - семантички и морфолошки - као општи основ за идентификациjу посебних jединица лексичког система (√ортан-ѕремк 1997: 151).

¬jара ћалЯиjева предлаже друкчиjи критериjум коjи у исто време води рачуна и о функциjи и о значеЬу лексеме. јко две графички (фонетски) jеднаке речи функционишу као различите граматичке категориjе и свака од ових функциjа има различито, друкчиjе значеЬе, оне се описуjу у различитим речничким чланцима као хомоними; ако две графички jеднаке речи функционишу као различите граматичке категориjе али имаjу jедну заjедничку семантичку карактеристику,  оне се описуjу као два речничка значеЬа у jедном чланку и свако значеЬе добиjа своjу ознаку граматичке категориjе; ако jедна реч функционише само као jедна граматичка категориjа али има различите семантичке интерпретациjе, свака од ових интерпретациjа описуjе се као посебно значеЬе у jедном чланку (ћалЯиjева 1993: 56).

»згледа лако и тачно али jе у пракси тешко одредити хомонимне и полисемантичне лексеме. —матрам да у идентификациjи посебно непроменЪивих речи треба водити рачуна наjпре о Ьиховоj функциjи.

“реЮи основни проблем jе информациjа о синтактичкоj позициjи речи. јуторке речника теже да наводе наjкарактеристичниjе употребе лексема. “иче се пре свега рекциjе глагола, предлошко-падежних и синтагматских конструкциjа коjе ствараjу велике тешкоЮе за страног, односно за бугарског корисника речника. “рудимо се да ублажимо те тешкоЮе кад наводимо довоЪно примера. јли ограничени обим речника ставЪа принципиjелно питаЬе - да ли да се наводе наjфреквентниjи, наjуобичаjениjи примери или само они коjи имаjу неку особеност или разлику у семантици са сличним бугарским изразима. –ецимо израз с. боли ме глава у будуЮем jеднотомном српском речнику даjе се код првог значеЬа глагола болети безл. Сбити обузет болом, ... бити извор болаТ. “аj jе израз потпуно исти са бугарским боли ме глава(та). јли израз код другог значеЬа истог глагола СосеЮати бол, имати бол (болове)Т  с. боли ме у грлу на бугарски се преводи истом као и у првом значеЬу конструкциjом - боли ме гърло(то). ќд изрека код истог глагола сматрам да jе обавезно навести жаргонску с. боли глава Скаже се за нешто изврсно, што изазива дивЪеЬеТ - хаЪина jе боли глава, jер на бугарском слична изрека не постоjи и мора да се преведе као рокл€та е върха (супер). ƒруге су изреке код овог глагола маЬе или више сличне бугарским: с. боли ме душа (срце) =б. боли ме душата (сърцето); с. знати (осеЮати) где кога боли = б. зна€ къде го боли (н€кого) и т.д. ћожда их и ниjе потребно наводити, али ипак остаjе сумЬа да ли Юе потенциjални корисник бити свестан те jеднакости. ” дескриптивном речнику jе природно да се Удефинишу само оне синтагматске карактеристике речи коjе су било по чему необичне, особене за општи лексички парадигматско-синтагматски тип коме реч припада (√ортан-ѕремк 1980,  110). ¬еЮ смо рекли да корисник двоjезичног речника мора да има бар минимална знаЬа страног jезика, али морамо да водимо рачуна и о почетницима.

Ќаравно, у —рпско-бугарском речнику обележаваjу се и стилистичке особине речи - домен Ьихове употребе или стилски ниво коме припадаjу.  ористе се познати Унормативни (стандардно-jезички) квалификатори као што су жарг., пейорат., арх. и т.д. и функционално-стилски квалификатори, напр. зоол., бот., разг. (–истиЮ 2001: 91).

” том погледу термин граматичка информациjа користи се овде у ширем смислу jер се у Ьему укЪучуjу и фонетске, акцентне, морфолошке, синтаксичке и стилске особине речи.

 

 

Ћ»“≈–ј“”–ј

√ортан-ѕремк 1980: ƒаринка √ортан-ѕремк, ќ граматичкоj информациjи и семантичкоj идентификациjи у великом описном речнику, Ќаш jезик, кЬ. ’’IV/ 3, 106-114.

√ортан-ѕремк 1997: ƒаринка √ортан-ѕремк, ѕолисемиjа и организациjа лексичког система у српскоме jезику, Ѕеоград.

ћалЯиjева 1993: ¬€ра ћалджиева, √раматичната информаци€ в двуезичните речници като лингвистичен проблем, —борник от научни трудове в чест на 70 г. на ћирослав янакиев, —офи€.

–истиЮ 2001: —тана –истиЮ, ћогуЮности употребе речника у настави,  Ьижевност и jезик ’LVIII/1-2,  85-97.

—алони 1981: Dwa studia z polskiej leksykografii wspolczesnej. Pod redakcja Zygmunta Saloniego, Warszawa.

 

 

Ќ≈ ќЋ» ќ ѕ–»ћ≈–ј »« —–ѕ— ќ-Ѕ”√ј–— ќ√ –≈„Ќ» ј

ali I sгдz но, ала; паметан, али непослушан умен, но непослушен; долази код нас, али не често идва при нас, ала не често; а много сте ме обрадовали, али наjвише ти много ме зарадвахте, а най-много ти;  ама реци ми све, али поштено кажи ми всичко, ама честно

ali II ~ast. ама че; али лаже ама че лъже

alibi i alibi, -ija (i neizm..) m ал£би ср

aligator m алигИтор

alijansa С алианс м

alijas nr~.иначе, казано по друг начин

beleg m иek. biqeg m i belega С иek. biqega С 1) белег; 2) знак; 3) вж младеж

beleСiti иek. biqeСiti, -im nsv1) бележа, отбел€звам, обозначавам; 2) записвам; *~ у грех обвин€вам; ~ у перо записвам

beleСnik иek. biqeСnik m ист. писар; jавни ~ ист. нотариус

beleСnica иek. biqeСnica С белШжник м

biqka G mn biqaka i biqaka i biqki С bot. растение; тропска (украсна, jедногодишЬа) ~ тропическо (декоративно, едногодишно) растение; * ретка ~ р€дка птица; ~ из стаклене баште наивен, чувствителен, раним човек

biqni, -a, -o растителен; ~ свет растителен св€т, флора; ~а маст растителна мазнина

biqoСder m  зоол. тревопасно животно

biqoСderac, -rca i biqoСderac, -erca i biqojed m i biqojedac, -jeca m vС biqoСder

 

 

© Ќичка Ѕечева, 2002
© »здателство LiterNet, 07. 05. 2002
=============================
ѕърво издание, електронно.
“екстът е част от ѕроект –астко - Ѕългари€ : –астко / LiterNet.