Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
ПОЕТИКА
web
О, равнодневицо,
те-ра-зи-је
слепих мишева и шева.
Први пут не препознајем себе
у тихим рекама.
Не осећам се као прецветало цвеће,
ни као стара земља.
Ја сам
прашњав по коленима,
а по раменима
оснежен.
Долазим из себе самог.
Издалека.
Прате ме ратови.
Дува ветар.
Одјекује ехо.
Све је необично.
Хлеб је хлеб.
Со је со.
Не судите о мени
по звездама и епу.
Ја сам сам.
Дубоко у ноћи
ја самом себи
говорим о себи.
1966
© Никола Инджов
© Мила Васов, превод на сръбски език
=============================
© Електронно списание LiterNet, 22.10.2003, № 10 (47)
Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен брой), Белград, 1996.
|