Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
Каталози
:. По дати : Август  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook! Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook  Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Сравни цени с Книгосвят във Facebook! Книгосвят - сравни цени на книги
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Писмена реч
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

"ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ, ДАМЕ И ГОСПОДО... БУГАРИ! " О ПАРОДИРАЊУ НЕКИХ ПОЛИТИЧКИХ ТЕКСТОВА

Радост Иванова

web | Збогом диносаури...

Совјетски декрет

Почетком марта 1918. године Саратов је освануо излепљен "Декретом о укидању приватног поседа над женама".

Декрет је носио датум 28. фебруар 1918. године, а као његов аутор била је потписана Слободна асоцијација анархиста у Саратову. Он је укључивао преамбулу и 19 параграфа. У преамбули су изложени мотиви за издавање "документа": због социјалне неравноправности и законских бракова "сви најбољи примерци прекрасног пола" били су својина буржоазије, чиме се нарушавало "правилно" продужавање људске врсте. Према "Декрету", почев од 1. маја 1918. све жене старе од 17 до 32 године (искључујући оне које имају више од петоро деце) су изузете из приватне својине и проглашене за "народно добро". "Декрет" је одређивао правила регистрације жена и редослед коришћења примерака "народног добра". Расподела "посебно отуђених жена" саопштавала се у "документу", који би требало да се спроведе у у саратовском клубу анархиста. Мушкарци су имали право да користе једну жену "не чешће од три пута недељно по три сата". За то су они били дужни да поднесу доказ фабричко-заводског комитета, синдиката или месног савета надлежног за "радну породицу". Бившем супругу обезбеђен је ванредан приступ сопственој жени; у случају његовог противљења, он је требало да буде лишен права да користи своју жену (Велидов 1990: 9).

У ствари, тај тзв. "Декрет" је један добро састављен фалсификат. Његов творац је Михаил Уваров - власник чајџинице у граду Саратову. Претпоставља се да је аутор желео да исмеје нихилизам анархиста у проблемима породице и брака и на тај начин је покушао да свесно створи нерасположење широких слојева према њима (Велидов 1990: 9). "Декрет" је одмах изазвао талас негодовања у граду и широк одјек на територији тада новоствореног СССР. Најгневнија је била реакција месног становништва: гомила разјарених људи, углавном жена, напала је клуб анархиста који су једва успели да се спасу бекством кроз задњи улаз. Са своје стране, анархисти су у знак протеста напали и убили М. Уварова и опљачкали му чајџиницу.

Тешко да је несрећни Уваров очекивао сличан расплет догађаја, али историјат "Декрета" тада тек започиње. Почели су да га прештампавају у различитим листовима у земљи. Покушаји званичне власти да заустави његово ширење нису успели. Није помогла ни лична интервенција Лењина, који је 1919. наредио да се ниткови хапсе и кажњавају (Велидов 1990: 9).

Једном испуштен из контроле власти, "Декрет" је преписиван, прештампаван у варијантама са слободним допунама и изменама. Популарност "Декрета" је расла и захваљујући томе што су се поред прештампаваних текстова шириле гласине о национализацији жена. Још неутихла гласина се, нешто касније, у периоду колективизације трансформисала у нову: сељаци који су ступали у колхозе хтели су да "спавају под једним ћебетом" (Велидов 1990: 9). Ускоро је гласина о национализацији жена прешла границе Совјетског савеза и стигла до Западне Европе и Америке. Њен ехо није умукнуо ни данас.

Покушала сам да укратко изложим судбину једног "декрета" који се непосредно након успостављања совјетске власти ширио и добио неслућене размере, а у неким селима у Русији, у одређено доба, у извесној мери се показао и судбоносним.

Као текст, "Декрет" и по форми и по садржају, подсећа на друге декрете совјетске власти после победе Октобарске социјалистичке револуције, током 1917. Као што укидање приватне својине и национализација носе основни дух промене, тако и документ којим се извршава та промена има претензије да се постави као универзална форма управљања свим сферама људског живота, укључујући и интимне односе. Тако декрет постаје симбол централизације која се успоставља у организовању и управљању државним, друштвеним и личним животом.

С друге стране, по замисли и остварењу, "Декрет" о коме је реч, јесте пародија, намерно изграђена према формалним особеностима правих докумената, са садржајем чији је циљ да исмеје, да направи карикатуру или да изобличи те декрете и њихове ауторе.

На пародијски карактер тог "документа" упућује апсурд његовог садржаја изражен већ у наслову: "Декрет о укидању приватног поседа над женама". Спрдајући се са односом совјетске власти према приватној својини, аутор "Декрета" у ствари постиже ефекат његовог негирања доводећи га до крајности. У том смислу пародија није, како изгледа, одсуство садржаја, већ појачавање садржаја (Фрејденберг 1973: 497). Спроведена је смисаона паралела између приватне својине и породице, према томе - породицу треба уништити слично приватној својини, а жену ваља третирати као ствар коју користе сви мушкарци.

Међутим, идеја за ту паралелу, ипак не припада споменутом Уварову. Она је утемељена у марксистичком поимању развоја породице. Енгелс, који разматра развој породице у вези са приватном својином, сматра да ће владавина мушкарца у породици пасти заједно с падом његове економске власти. По њему ће отпасти и нераскидивост брака, створена као резултат економског положаја у коме је настала моногамија (Енгелс 1947: 87). Другим речима, одрицање приватне своје логички се везује с одрицањем брака и прокламовањем слободне љубави. У том смислу може да се каже да је "Декрет" пародија идеја које леже у основи поимања својине, али и породице као основне социјалне јединице.

Пародирање идеја у "Декрету" је веома успешно спојено са пародирањем декрета као форме владиних аката који иначе користе језик и стил администрације. За означавање обичних ствари у њему се користе високопарни изрази који имитирају узвишени садржај, као: "сви најбољи примерци прекрасног пола" или "примерци народног добра" за жене, "радни члан" за мушкарце, "радна породица" за раднике итд. Укључивањем сличних језичких и стилских форми пародије у преамбулу и параграфе "Декрета" проширује се његов конкретан смисао, он се претвара у пародију "жанра", тј. свих владиних аката те врсте. Допуну целовитом изгледу "Декрета" чини и веома фина пародија у наведеном ауторству "документа" - то је "Слободна асоцијација анархиста у г. Саратову". Иронизујући делатност анархиста, прави аутор, уствари, дискредитује новоустановљену совјетску власт у којој бољшевици сарађују са анархистима.

Пародирање као израз одрицања носи двојност у схватању "декрета". Текст споменутог "Декрета" или литерарни факт, ако користимо термин Ј. Н. Тињанова, неопходна је страна пародије (Тињанов 1967: 5-20, 455). Да би дело, међутим, било схваћено као пародија, то још није довољно. За реципијента је неопходно да познаје и пародирани "оригинал" или "други план" (опет по Тињанову). Управо тај моменат - познавање или непознавање другог плана, постао је угаони камен у схватању "Декрета" као пародије или као истине.

С једне стране су они преносиоци и ширитељи "Декрета" којима је јасан његов пародијски карактер. Они га разумеју и прештампавају и шире баш као пародију, придружујући се на тај начин и идејној замисли аутора. У том смислу може се тврдити да, независно од свог нефолклорног порекла, "Декрет" још од момента свог настанка садржи потенцијал фолклорног. Настао пародирањем као дело једног аутора и ширен у писаном облику, одмах после појаве, он се аутоматски "откључава" и делује механизмима једног уметничког комуникативног процеса. Томе доприносе фактори повезани како са самим текстом, тако и са његовим контекстом, а и са његовим преносиоцима и ширитељима, који су и његови реципијенти, као и са временом и местом његовог настанка и ширења.

Основна форма ширења "Декрета" доиста је писана - он се шири прештампавањем у листовима и новинама. Но нити су његов нетрадиционалан вид, нити писана форма ширења, фактори који могу да оспоре његово укључивање у фолклорни процес. Јер, схваћен као комуникативни процес, фолклор искључује традиционалност и усмено преношење као обавезујуће кључне термине (Бен-Амос 1971: 13).

Једном ушавши у писано обраћање, декрет-пародија се претвара у компоненту уметничке комуникације фолклорног типа и прикључује се фолклору. Као преносилац истовремено фолклорног и нефолклорног, "Декрет" ипак представља нешто ново, нешто различито, што бисмо за разлику од класичног фолклора условно могли да означимо као савремени фолклор.

Треба, међутим, изричито истаћи да се "Декрет" претвара у фолклор само за оне његове реципијенте који схватају његове пародијске моменте. Природна реакција на његово читање у том случају је смех. "Декрет" је створен управо ради смеха који исмева, критикује, пориче.

Један део становништва у бившем Совјетском савезу не схвата, међутуим, "Декрет" као пародију. Управо тај неједнозначни однос према њему постаје узрок појаве гласина о национализацији жена. За разлику од декрета-пародије, гласина претендује да буде информација са позитивним предзнаком, макар његова специфичност допуштала да је та информација измишљена, неистинита, нетачна или преувеличана (Андрејчин 1976: 452, 892).

Као информација ширена искључиво усменим путем, гласина има свој сопствени садржај, различит од оног из "Декрета". То представља суштину саопштења, но са обратним, позитивним знаком. Томе помаже губљење формалних одлика писаног дела: преамбуле, параграфа као и узвишени тон назива пародизованих објеката, који нису карактеристични за разговорни језик. Тако гласина лишава "Декрет" пародијског момента, смеха. Или тачније, гласина обрће смисао - њен циљ је истина, независно од тога колико је она истинита.

У сфери гласина "Декрет" живи свој други живот. Степен веровања тексту је различит у зависности од познавања или непознавања "другог плана". Он је мањи код градског становништва и већи код житеља села удаљених од информативних центара. Догађало се чак и то да у неким забитим селима Совјетског савеза гласину схватају као чисту истину и декрет-пародија се остваривала. То значи да се у тим селима, до разјашњења, изводила акција национализације жена - једна пародија се претворила у трагичну реалност.

Између декрета-пародије и гласине у процесу ширења постоји међусобни утицај фолклорног типа који помаже допуњавању и разноврсности варијаната пародије, с једне стране, као и верзија тумачења гласина, с друге. Пример такве варијанте откривамо на пример у тексту декрета-пародије из града Владимира: "Свака девојка која је напунила 18 година и није удата мора, под претњом казне, да се региструје у бироу слободне љубави. Регистрованој се даје право избора мужа узраста од 19 до 50 година за супруга" (Велидов 1990: 9). На граници између веровања и неверовања, између озбиљног и неозбиљног "Декрет", као пародија или гласина, може да се роди само у изузетним условима, у изузетно време. То време може да се упореди с временом ритуала које периодично, према календарском или животном циклусу, прекида профани ток времена да би се старо време завршило, сакрализовало, како би започело једно ново време. Тако је и време Октобарске социјалистичке револуције - време које је означило почетак судбоносних промена које су разрушиле претходни политички, економски и друштвени "космос" и са пепела "хаоса" издигло потом нови социјалистички "космос". Граница између две епохе, два "космоса", била је време "хаоса", време суживота добра и зла, високог и ниског, истине и лажи, озбиљног и смешног. То је било и време пародија, као и гласина. Изузетности времена треба да додамо и ограниченост простора. "Ограниченост" се користи условно, јер је реч о веома широким границама, у којима је Октобарска револуције успела да "затвори" једну огромну заједницу од преко 240 милиона душа на територији која заузима 1/6 земљине површине. Управо та макрозаједница формирана на територији сада већ бившег СССР, на прелазу две епохе, била је она неопходна социјалнополитичка средина у којој је истовремено с реалним изгледом будућег система изграђен и његов карикатурални лик. А декрет - тај најпопуларнији механизам управљања који је користила совјетска власт, претворио се у свој анти-лик - декрет-пародију.

 

...и његова бугарска сабраћа

Слични услови рађају и сличне појаве. Аналогне совјетском "Декрету о укидању приватног поседа над женама" су бугарске "декларације", "прокламације", "саопштења" и друге сличне пародије, које су се појавиле непосредно после 10. новембра 1989. г. Ситуација у Бугарској после тог датума много је наликовала совјетској током 1918., иако није била реч о установљавању комунистичке власти, већ супротно - о њеном разграђивању. Процес промене активизира све социјалне силе, из чега резултира ницање, као печурака, партија, савеза, друштава, унија и сл. С посебном силом отвара се слобода говора, потискивана деценијама будним оком и ухом партијске цензуре. У земљи је настао онај "хаос", у коме се, уз озбиљан однос према демократизацији земље, рађао и смех. У том масовном уметничко-стваралачком процесу посебно место је заузимала пародија. Пародирале су се декларације и прокламације различитих партија и фракција. У том циљу коришћени су добро познати летци, преписаване су на писаћим машинама и преношене од руке до руке, читане у службеним или домаћим приликама. У употребу је ушла и савремена техника преношења информација - телефон и телефакс. То пародијско стваралаштво завладало је рубрикама "Хумор и сатира" у новинама и публикацијама, часописима, на радију и телевизији. Оно је продрло у све још неосвојене духовне просторе Бугара. Тако се, например, родила "прокламација" о стварању фракције "Пут ка Америци" у оквиру Савеза демократских снага, која је пародирала прокламацију фракције "Пут ка Европи" БКП. Тако су се појавиле прокламације о стварању бугарске Радикалноконзервативне партије, Партије умереног прогреса у оквирима закона (обновљена), или тзв. "Пивска партија" и др. Пародирано је и само стварање партија с подсећањем на заборављени секс и саопштење бугарском народу о оснивању Савеза сексуалних сила - "Нова сексуалност" (ССС - НС).1 Каткада је било тешко да се установи граница између истине и шеге, између пародијских речи и дејства-пародија, као што је случај са Савезом твораца и распространитеља гласина Ивана Кулекова и Савеза последњих сила Христа Бојчева.

За разлику од Совјетског савеза 1918. г., када је централизовање државне власти породило "Декрет" са својим невиним жртвама, који је изазвао огромно интересовање, захтевање демократије у Бугарској створило је уметничку и стваралачку енергију масе за смех, оваплоћен у многобројним пародијама. Та енергија и данас храни нове видове стварања, који су својом актуелношћу и финим осећањем хумора завладали масама, но ипак још није успела да привуче пажњу фолклориста.

 

 

Прилог

ПРОКЛАМАЦИЈА

иницијативногкомитетадвојезичкихимногојезичкихбугарскихграђана, члановаразличитихпартија, удружењаикомитетаСДС-азастварањефракције

"п у т  к а  А м е р и ц и"

уоквируСавезадемократскихснага

Ледис, џентлмен,

Ми, група грађана, који осим бугарског језика говоримо по још један или више европских језика, пошто смо сумирали све до сада у средствима масовних информација представљене летке, платформе, декларације и прокламације различитих официјелних, неофицијелних и нелегалних партија, удружења, комитета, покрета, клубова и т.д., сматрамо, да они воде до следећих резултата:

1. До пуне политичке, привредне и културне изолације земље од осталог света с изузетком Албаније, Северне Кореје и Кубе. Тамо би нас довели идеали неких од старих комуниста и крајње радикалних националистичких удружења који су се у Бугарској појавили у последње време.

2. До претварања Бугарске у чисту, светску СОВЈЕТСКУ републику. Уосталом, то је стара машта неких од одговорних другара старијих поколења.

3. До претварања Бугарске у вилајет суседне Турске - идеал једне осмине нашег становништва

4. До претварања Бугарске у Циганску махалу Уједињене Европе - један од главних циљева комуниста реформатора и великог дела партија, покрета и клубова који су се недавно појавили у саставу или изван Савеза демократских снага.

 

Ледис, џентлмен,

Ниједан од представљена четири крајња циља и приступа изградњи наше земље од предстојеће економске, политичке, етнокултурне катастрофе нас не задовољава, да би нам била прихватљива. Тако, одбацујући све до сада објављене платформе, ми предлажемо нацији кандидовање Бугарске за 52 по реду државу САД. Зато и правимо следеће образложење:

1. Као посебна држава САД, Бугарска неће изгубити ништа више националне независности уколико смо је до сада и имали. Напротив, очекујемо да се наша самосталност увећа у својству јединственог представника САД на Балканском полуострву и уопште у Европи.

2. Једним замахом биће ликвидирана сва финансијска задужења земље.

3. Увођењем америчког долара као званичне валуте биће уклоњена сва валутна задужења земље у вези са њеном унутрашњом и спољном трговином, незаконитим богаћењем, ропским радом у земљама у развоју, прехрамбеним и другим проблемима.

4. Ликвидирање свих опасности и бојазни за територијалну целовитост земље од суседних балканских и малоазијских држава. Последње ће остати у пуној политичкој и војној зависности од САД, тј. од НАС.

5. Пружање одлучног отпора земљама Западне и Источне Европе, који су извршили притисак на нас у корист неких балканско-анадолских савезника или фаворита, као и по другим питањима, повезаним с потискивањем нашег националног осећања.

6. Стварање реалних могућности за заштиту наших националних мањина у суседним и удаљенијим земљама. Као саставни део САД, Бугарска ће имати право на одлучно мешање при обезбеђивању њихове сигурности, културне аутономије и власништва од стране одговарајућих влада.

7. Увођење обавезног учења енглеског језика и његово званично коришћење, које ће веома много раширити наше и могућности наших потомака за много активније финансијске, привредне, научне и личне међународне контакте.

8. Потпуно јединство земље и тотално ликвидирање националних и етничких проблема, које су стално подстрекивале неке балканске и европске државе.

9. Сваки Бугарин, рођен на територији Бугарске, имаће право да се кандидује за председника САД.

 

Ледис, џентлмен,

То је само део предности које ћемо имати постизањем Нашег Крајњег Циља. С примањем земље за пуноправног члана САД, произилази да прихватимо следећа задужења:

1. Уклањање свих нормативних аката нашег законодавства који противрече Декларацији о Правима Човека и Федералном уставу.

2. Усвајање новог Устава у сагласности са Уставом САД.

3. Стварање административних и политичких структура сличних онима у САД.

4. Увођење енглеског језика као официјелног. Паралелно учење бугарског књижевног језика као другог официјелног језика током отприлике 10 година, док сво активно становништво не научи енглески. Коришћење бугарског језика у култури, образовању и књижевности ће се продужити и после тога, без његовог претварања у мртви језик.

5. Гарантовање слободног коришћења других говорних језика као турско-бугарски, татарски, цигански, арменски, шопски, трнски, каракачански и сл. Препуштање могућности за њихово факултативно учење, штампу, радио-телевизијске емисије, уметничку књижевност.

6. Гарантовање слободе свих официјелних вероиспосвести и свих политичких идеја с изузетком крајње радикално марксистичко-лењинистичких, фашистичких, националистичких и шовинистичких праваца. Факултативно похађање курсева из религије.

 

Ледис, џентлмен,

У вези са осигуравањем стварно равноправног учешћа Бугарске у федерацији предлажемо:

1. Додавање ЗЕЛЕНЕ ивице између беле и црвене на пругама на америчкој федералној застави.

2. Право да се бугарска застава поставља на исту висину са америчком заставом, слично тексашкој.

3. Преименовање САД у Светски Савез Слободних Република (СССР), јер се после примања Бугарске оне неће простирати само на америчком континенту.

Примедба: С уласком Бугарске у Федерацију САД, она ће задржати чланство у Варшавском пакту и СЕВ, јер је тим организацијама неопходна наша финансијска, технолошка и војна помоћ. У том погледу Бугарска ће сачувати пуну лојалност према својим међународним обавезама.

Софија, 05. 01. 1990 г.

Иницијативни комитет

Доц. Георги Балтаков
Александра Цекова
Росица Димитрова
Стефан Димитров
доц. Борислав Каменов
Марија Добрева
Петар Стефанов
Мартин Атанасов
асп. Цветан Петров
гл. ас. Христо Пимпирев
Људмил Стајков
Вања Балтакова
доц. Сребри Петров

 

ПРОКЛАМАЦИЈА

Бугарско-радикално-конзервативне партије

Вођен благородном жељом да изведе земљу и народ из тешког положаја и са сазнањем о неопходности саможртвовања у име народне добробити ОБЈАВЉУЈЕМ стварање нове партије - Радикално-конзервативне.

Радикално-конзервативна партија (РКП) је наследница радикалних и конзервативних традиција у бугарском политичком животу од 681 године до данас. Њена прошлост је цела бугарска историја. Ето зашто се ми проглашавамо као свенародна (национална) парија, у којој могу и требају да буду чланови сви Бугари. Иначе...

Наш програм је прост и доступан.

У политичкој сфери ми смо за демократизовање тоталитаризма. У следећој етапи, када тоталитаризам постане довољно демократичан, ми ћемо увести тоталитарну демократију. То ће дозволити да у коридоре и кабинете власти улазе достојни људи са богатим искуством у управљању, било да су номенклатуршчици, било апаратчици и све друге управљачке категорије.

Заступамо идеју провођења избора за Обичну и Велику народну скупштину. Ти избори треба да буду слободни, али у парламент ће ући само наши људи.

Борићемо се за строг ред и безакоње, за грађанске слободе и привилегије.

Ми смо за тржишну економију понедељком и петком. Тражимо да се долар изједначи са левом и да се створи нова монетарна јединица - долев. Ситнина од долева да буде доцент. Све продавнице да се претворе у корекоми (радње у којима се западна роба у време социјализма продавала за девизе, прим. прев.). Слободна иницијатива ће се пооштрити и контролисати планску привреду. Биће направљени годишњи, петогодишњи и хиљадугодишњи планови док ће се њихово придржавање и остваривање вршити понедељком и петком. Сва спорна питања решаваће се на округлим тезгама уз учешће заинтересованих страна. Свако ће моћи да говори шта хоће, али ће слушати само онај ко жели.

С једне стране приватизоваће се економија, али с друге, биће етатизована. Ми смо за спиралоидни развој привреде, при чему је реорганизација основни дејствујући фактор раста и застоја.

Бугари, постаните чланови наше партије. Ми обећавамо министарске фотеље, резиденције и службене аутомобиле са завесицама на свим стаклима (предњем, задњем, са стране).

Обраћамо се хришћанско-муслиманској партији и партији ројал-републиканаца за сарадњу.

Гласајте за нас, да би Бугарску видели промењену и недирнуту.

СВАКИ ГЛАС ЗА РАДИКАЛНОКОНЗЕРВАТИВНУ ВЛАСТ!

 

Председник и говорник, координатор и председник

Панко Анчев

 

Другарице и другови, даме и господо, сестре и браћо, Бугари!

Живков је пао, наша земља ври, а секс пропада! Политичка активност нашег народа расте, а сексуална је пред нестанком. Родни секс је у опасности. Зато смо се ми, група сексољубивих Бугара-интелектуалаца и сексуалних радника на црно, сјединили у Савез сексуалних сила - "Нова сексуалност" - ССС-"НС". Ево наших основних захтева који су ушли у Програм ССС:

1. Плурализам у сексу - уклањање чл. 1 и његова замена са много чланова.

2. Демократија и обнова сексуалног живота - одбацивање командно-административних метода у сексу: - слободни и демократски избори партнера на равној и тврдој основи (постељи), увођење конкурсног принципа у секс са алтернативним кандидатурама - мандатни систем партнера (највише два мандата по шест месеци, са изгласавањем поверења у кризним моментима - паралелно и равноправно постојање свих форми секса - приватни, кооперативни, државни, међународни... - једнака сексуална права за францускојезичне, Бугаре и Бугарке, као и за оне са турским сексуалним идентитетом - уклањање сексуалних привилегија, једнаких могућности за ружне и лепе, витке и пуначке, бринете, блондинке, пасивне и активне - установљавање звања "Заслужан" и "Народни", Плејбој, Херој сексуалног рада, Активан борац против фригидности и импотенције, али без материјалног награђивања - са парама свако може.

- Формирање Европског дома секса са средиштем у Софији;

- Препуштање зграда: Палате Суда, "Заставе мира", изложбене хале "Шипка" - 6, Државне болнице, резиденција, ловачких домова и уопште свих зграда у земљи за квалитетан сексуални живот нације.

3. За еколошки чист секс - заустављање производње презерватива који директно прљају чистоту сексуалних односа и индиректно - околну средину; давање гаранција владе, Народне скупштине, Лили Прахосмучке и Мими Пршинге против СИДЕ и других венеричних болести.

4. За сексуалну гласност и праведност: - брзо и објективно праћење наших скупова и јавних сексуалних делатности на радију, ТВ и штампи - забрана пропаганде полне и сексуалне нетрпељивости и мржње, као и дискриминације слабог пола (мушког) - издавање штампаних органа ССС-а - дневне новине "Бугарска ноћу", недељник "Сваке седмице - три пута", месечник "Ако може" или "Ко како може" - формирање "Округле постеље", с учешћем свих сила - сексуалних, по сопственим могућностима - јавност резултата "Округле постеље".

5. У Савезу се образују фракције, платформе, крила и перца.

Анормално сексуално друштво - АСД
Бугарски сексуални пут
Нов сексуални форум
Независни бугарски секс-савези
Народна федерација "Сексуална подршка"
ЕКОСЕКС
Секс стаљински (може и грузински)
Секс само за номенклатуру
Никакав секс за номенклатуру
Независни студентски секс (алтернативно Секс комсомолски)

У Савезу сексуалних сила - "Нова сексуалност" чланови могу да буду сви полно активни бугарски грађани, који нису учествовали у сексуалним деликтима живковског режима (пасивни - пуна слобода избора).

Наше девизе су: "Здрав секс за све", Водите љубав, а не политику", "Сексајте се за здравље", "Секс - гаранција демократије".

Наш знак је високо и гордо уздигнут средњи прст, може и било који уд.

 

Чланарина и поклони се користе за помоћ сексуално угроженим - фригидним, импотентним и сексуално дезоријентисаним.

За разјашњења по питању програма и за упис:

.................... - Председник|
.................... - Неодговорни секретар
.................... - Координатор

Место сакупљања - "Јужни парк" - лето, зима - ко где нађе.

ССС - "НС"

Примедба: При прештампавању текстова сачуван је правопис као и графички изглед оригинала, јер они као формалне одлике такође имају значаја у формирању пародије.

Април 1991

 

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА:

Андрејчин 1976. А н д р е й ч и н, Л., Г е о р г и е в, Л., И л ч е в, Ст., К о с т о в. Н., Л е к о в, Ив., Стойков, Ст., Тодоров, Цв. Български тълковен речник. С., 1976.

Велидов 1990. В е л и д о в, А. "Декрет" о национализации женщин. История одной мистификации. - В: в-к "Московские новости" Но 8. 25 февруари 1990, с. 9.

Енгелс 1947. Е н г е л с; Фр. Произход на семейството, частната собственост и държавата. С., 1947.

Тињанов 1967. Т ы н я н о в, Ю. Н. 1. Литературний факт; 2. Достоевский и Гоголь (К теории пародии). - В: Архаисти и новатори. Мюнхен, 1967.

Фрајденберг 1973. Ф р е й д е н б е р г, О. М. Происхождение пародии. - В: Труды по знаковым системам, ВИ. Ученые записки Тартуского гос. у-та, вып. 308. Тарту, 1973.

Бен-Амос 1971. B e n - A m o s , Dan. Toward a Definition of Folklore in Context. - U: Journal of American Folklore. Vol. 84. 1971, No 331.

 

НАПОМЕНЕ:

1. Овде објављујемо текстове наше три познате пародије. Два: "Прокламација иницијативног комитета двојезичких и многојезичких бугарских грађана, чланова различитих партија, удружења и комитета СДС-а за стварање фракције "Пут ка Америци" у оквиру Савеза демократских снага" и "Другарице и другови, даме и господо, сестре и браћо, Бугари!" колико ми је познато, нису до сада објављивани. [обратно]

 

 

© Радост Иванова, 1997
© Дејан Ајдачић - превод, 2000
© Издателство LiterNet, 21. 09. 2002
=============================
Публикация в кн. на Радост Иванова "Збогом диносаури, добродошли крокодили! Етнологија промене", Београд, 2000.