 |
Издателство |
:. Издателство
LiterNet  |
Медии |
| :. Електронно списание LiterNet |
| :. Електронно списание БЕЛ |
:. Културни
новини    |
Каталози |
| :. По
дати : Март |
| :. Електронни книги |
| :. Раздели / Рубрики |
| :. Автори |
| :. Критика за авторите |
Книжарници |
| :. Книжен
пазар |
:. Книгосвят: сравни цени  |
Ресурси |
| :. Каталог за култура |
| :. Артзона |
| :. Писмена реч |
За
нас |
| :. Всичко за LiterNet |
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
КЊИГЕ
Испред мене растворене књиге
и дању и ноћу:
увек сам, ја не познајем људе,
ни свет не познајем.
Долазе, или одлазе птице,
долази и одлази дан:
своје дане, као и странице,
ја листам уморан.
Годинама читаш о животу
некога незнанца,
а овај твој, никоме потребан,
да прође глух и пуст.
Ја никада нисам осетио
слатки љубавни зов
и због књига пропустио сам живот
и изгубио свет.
© Атанас Далчев
© Мила Васов, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 02.07.2003, № 7 (44)
Други публикации:
Савременик
(спец. брой - Бугарска књижевност јуче и данас), Белград, 1996.