Ничка Бечева

web

В текста се обосновава необходимостта от адекватно представяне на лексиката от чужд произход в двуезичен речник. Върху материал от Сръбско-българския речник, който е в процес на изработване, се анализират разлики на фонетично, граматично, семантично и стилистично равнище при заемането и адаптирането на чуждите думи в двата близкородствени езика.

У тексту се, на грађи будућег Српско-бугарског речника, образлаже неопходност адекватног представљања лексике страног порекла. У оваквом речнику и поред блискости дваjу jезика у преузимању и адаптациjи страних речи постоjе и битне разлике коjе треба да се представе на одговараjући начин. 

Овако формулисана, тема овог излагања пружа неколико могућности разматрања.

Најпре ћемо покушати да одредимо шта подразумевамо под термином позајмљеница. Ни у бугарској, ни у српској лингвистици, колико је мени познато, не постоји одређени jасан став по овом питању. Разлог томе је чињеница да је врло тешко одредити границу између домаћих и позајмљених речи (Вътов 1988: 157). Осим тога, лексика страног порекла у генетском и структурно-семантичком смислу није компактна (Ћорић 1998: 254). Вероватно се због тога у оба језика користе различити термини за означавање појма `реч страног порекла`. У бугарском језику то су термини заемки, чуждици, интернационализми, екзотизми, варваризми, калки, полукалки, а у српском - туђица, позаjмљеница, позаjмица, посуђеница, интернационализам, варваризам (Ћорић 1998: 253; Бугарски 1996: 18). Наравно, стручњаци покушаваjу да ближе одреде обим ових термина, али их понекад и они употребљаваjу као синониме. Наjпрецизниjи би можда био термин реч страног порекла. Ранко Бугарски предлаже термин домаћа реч страног порекла, коjи погађа суштину одомаћених позаjмљеница, али jе сувише дугачак и незграпан за ширу употребу (Бугарски 1996: 19).

У бугарскоj лексикологиjи предлаже се термин дума от чужд произход в българския език, док jе на Институту за бугарски jезик у току израда "Речник на международната лексика в българския език" (Чоролеева 2000: 87). Као што се види, термин чужди думи `стране речи` из наслова досада постоjећих речника те врсте замењен jе термином международна лексика.

Интересантно jе напоменути да jе прва збирка страних речи у бугарском jезику, као додатак "Болгарскоj граматици" Неофита Рилског, штампана у Крагуjевцу 1835. године (Чоролеева 2000: 85).

Други вид проблема овако формулисане теме односи се на место и обим речи страног порекла у двоjезичним речницима, поготову што се тиче два блискосродна jезика као што су српски и бугарски.

Речи страног порекла присутне су у сваком савременом jезику. Преузимање и прилагођавање ових речи фонетским, морфолошким и граматичким особинама словенских jезика почело jе jош делатношћу Ћирила и Методиjа. Током историjског развитка jужнословенских народа у њихове jезике улазиле су речи из разних страних jезика, у зависности од конкретних историjских, културних и привредних веза тих народа. Пошто ови народи имаjу сличну судбину, природно jе да у њиховим jезицима налазимо велику блискост и у речима страног порекла. Та блискост се односи, с jедне стране, на jезике из коjих су преузимане речи, с друге стране, на семантику те лексике, а са треће стране, на време и активност тог преузимања.

Али и поред ових сличности, у бугарском и српском jезику наилазимо и на битне разлике. Оне могу да се поделе на две групе. У прву бисмо сврстали разлике настале од различитог начина прилагођавања страних речи особинама сваког jезика, тj. оне коjе можемо назвати формалним разликама. Друга група би садржала семантичке разлике коjе обухватаjу међуjезичку хомонимиjу, шире или уже значење истоветне лексеме у оба jезика, редослед (структуру) значења исте лексеме у оба jезика. У ову групу, а можда и у посебну, трећу, могли бисмо да сврстамо и разлике на стилистичком нивоу.

Питање лексике страног порекла у двоjезичним речницима блискосродних jезика ниjе ново. На грађи српског и руског jезика проблем терминологиjе разматра Богољуб Станковић (Станковић 1999: 73-81). У наведеном чланку аутор посвећуjе посебну пажњу критериjумима за избор термина, коjи су, по њему, екстралингвистички и лингвистички, а они наjбитниjи од њих су: 1) потреба корисника речника; 2) степен употребљивости термина; 3) карактер термина; 4) актуелност термина; 5) диференцирање термина полазног и преводног jезика (Станковић 1999: 75). Сматрам да jе могуће примењивање ових критериjума на лексику страног порекла уопште, а не само на термине.

Вреди напоменути да jе коришћење ових критериjума jош увек засновано пре свега на jезичком осећању и интуициjи лексикографа, jер ни у бугарскоj, ни у српскоj лексикографиjи, колико ми jе познато, не постоjе одговараjући фреквенциjски речници, нити детаљна диференциjална истраживања дваjу jезика.

Присуство лексике страног (несловенског) порекла у двоjезичним речницима, конкретно у Српско-бугарском речнику, неопходно jе не само због чињенице да jе та лексика нераздвоjиви део сваког jезика, већ и због више наведених разлика.

Разлике на формалном нивоу можемо поделити на три групе - акценатске, граматичке и фонетске. Речи страног порекла прве групе у бугарском и српском jезику имаjу потпуно исти графички облик, род и значење, тако да се на први поглед може учинити да и ниjе потребно њихово укључивање у речник. То су речи типа с. абажур, адвокат, азот, ампула, арсенал. За бугарске кориснике речника битно jе не само место акцента, већ и обележавање његовог померања у неким облицима лексема, нпр. адвокат, -ата, абажур, -ура, одсуство тог померања код других лексема, нпр. агроном, -а, ампула, -е, или акценатска дублетност у српском jезику, нпр. азот, -ота и азот, -а.

Граматичке разлике су везане пре свега за род именица страног порекла. Неке од њих, као карате, купе, ниво, такси имаjу потпуно исти графички облик, али су у српском jезику мушког рода, а у бугарском средњег. Друге имаjу и различите наставке, коjи су везани за одређени род, нпр. с. адреса (ж) - б. адрес (м), с. аеробик (м) - б. аеробика (ж), с. џезва, кафа (ж) - б. джезве, кафе (ср), с. акваториjум, акваториjи (м) - б. акватория (ж), с. анода (ж) - б. анод (м).

У последњоj групи разлике на формалном нивоу настаjу различитим приступом усваjању и прилагођавању страних фонема и фонетских облика домаћим, нпр. с. азур - б. лазур, с. аjкула - б. акула, с. хемиjа - б. химия, с. актуелан - б. актуален, с. аутобус - б. автобус, с. ћилим - б. килим, с. ђаво - б. дявол, с. софтвер - б. софтуер.

На семантичком нивоу, представа о речима страног порекла у бугарском и српском jезику постаjе сложениjа. Обратићемо пажњу на две поjаве: 1) међуjезичку хомонимиjу и 2) разлике у значењу исте лексеме у оба jезика.

Српско-бугарска (бугарско-српска) међуjезичка лексичка хомонимиjа детаљно jе истражена у докторскоj дисертациjи Мариане Алексић (Алексић 2001) и због тога се нећемо посебно задржавати на тоj поjави, већ ћемо навести неколико примера из поменуте дисертациjе, нпр. с. лифт = б. асансьор, б. лифт = с. жичара; с. фризер = б. фризьор, б. фризер = с. замрзивач; с. черга = б. циганска шатра, б. черга = с. поњава, губер (Алексић 2001: 133-287).

Посебну пажњу при лексикографскоj обради захтева и хомонимиjа у оквирима jедног jезика, нпр. бугарском хомонимном пару ангина ^1,2 одговараjу две српске лексеме: ангина `запаљење краjника; грла` и ангин `врста густог памучног платна`. Енглеска реч тендер и у бугарском и у српском jезику има исто прво значење `део локомотиве или вагон иза локомотиве у коме су угаљ и вода`. То jе jедино значење у бугарском, док у српском та лексема има jош неколико - `помоћни брод за довоз животних намирница на већи брод`; `фиг. прирепак, пратилац, сателит`; `приколица теретног аутомобила` (Мићуновић 1988). У новиjе време, именица тендер, означена као хомоним, све чешће се користи у значењу `jавна међународна лицитациjа прибављања понуда за неки посао`. Имаjући у виду да су парне локомотиве и тендери већ музеjски експонати, са великом вероватноћом можемо претпоставити да ће од хомонимног пара тендер ^1,2 у широj употреби у српском jезику остати само jедна лексема и то она са значењем `лицитациjа`. У бугарском jезику се за таj последњи поjам користи именица търг, коjа са своjе стране улази у међуjезички хомонимни пар с. трг = б. площад (Алексић 2001: 273).

Упоређуjући лексеме страног порекла у српском и бугарском jезику уочавамо разлике у значењу jедне те исте лексеме или у редоследу тих значења. То jе сасвим природно jер сваки jе jезик отворени систем у коjем се стално врше промене, поготову на семантичком нивоу. Овакве промене врше се у оба jезика током дужег временског периода. Нпр. у различитим речницима српског (српскохрватског) jезика именица термин има неколико значења коjа су мењала своj редослед, зависно од речника. У Лексикону страних речи и израза (Вуjаклиjа 1954) пометута именица тумачи се на следећи начин: 1) гранична тачка у времену, одређено време у коме нешто има да се догоди или обави, рок; 2) израз коjи тачно означава нешто из области науке или уметности; стручан израз; 3) лог. главни поjам у закључку; 4) мат. члан jедног алгебарског израза, пропорциjе. У Речнику савременог српског књижевног jезика (Московљевић 2000) иста лексема се представља само с два значења, идентична редоследу у Вуjаклиjином речнику. У Речнику српскохрватскога књижевног jезика (Матица српска 1967-1976) прво значење те лексеме jе `научно или стручно име за одређени поjам, научни, односно стручни назив` а друго - `тачно утврђено време, рок; датум`. У Савременом лексикону страних речи (Мићуновић 1988) термин има три значења: 1) рок, одређено време за завршетак неког посла; 2) стручни назив неког поjма; 3) члан jедног алгебарског израза. У материjалима за будући jеднотомни речник српског jезика та реч има опет три значења - прва два су иста као у претходно наведеном речнику, а треће jе `лог. основни елеменат суда (субjекат и предикат)`.

У бугарском jезику лексема термин има два значења: 1) дума или словосъчетание, които точно назовават определено понятие от науката, техниката, изкуството; 2) спец. в логиката - съставен елемент на съждение или силогизъм (Речник на чуждите думи в български 1998).

Сличну тенденциjу ка развиjању више значења неке лексеме у српском запажамо и код именице семафор. Од два почетна значења - 1) носач знакова, телеграф знацима, поморски телеграф; 2) код железница - давач знакова коjи се може употребљавати и дању и ноћу (Вуjаклиjа 1954), та именица сада има три значења (Мићуновић 1988). Ова лексема се у бугарском jезику користи пре свега у вези са железницом, а много ређе се везуjе за бродове (Български тълковен речник 2001). Што се тиче можда наjпопуларниjег значења у српском `сигнални уређаj са светлима (жуто, црвено, зелено) на раскрсницама` у бугарском ово значење осликава реч светофар, а треће, релативно новиjег времена, значење `електронски уређаj на стадионима на коjима се обjављуjу резултати и друге информациjе о току игара` у бугарском означава синтагма светлинно табло.

Другу врсту разлика између српског и бугарског jезика представља уже или шире значење jедне исте лексеме у оба jезика. Тако у српском именицу зеjтин, када jе реч о исхрани, jош употребљаваjу стариjе генерациjе, док млади кажу уље (Клаjн 1996: 42). У бугарском књижевном jезику зехтин значи само `маслиново уље`. У техници, сликарству или фармациjи, где jе српско уље jедини израз (Клаjн 1996: 42), у бугарском се користи домаћа реч масло.

И обрнуто. У српском реч ћерамида значи `врста кровног црепа` (Мићуновић 1988), док у бугарском керемида значи `цреп` уопште.

Разлике у коришћењу речи страног порекла у српском и бугарском jезику постоjе и на стилистичком нивоу. Нпр. у српском реч акушерка jе само стручни термин, а фреквентниjа jе реч бабица. У бугарском фреквентниjа jе реч акушерка, док се баба у истом значењу користи само у диjалектима. Ознаку просторечно, застарело у бугарском имаjу речи алат, шекер, челик (Български тълковен речник 2001), док су у српском алат, шећер, челик неутралне. Популарни поздрав ћао у бугарском се користи само приликом опраштања, а у српском он се употребљава и приликом сусрета.

Посебну пажњу захтеваjу и синоними од страних и домаћих речи у сваком jезику и њихови корелати у другом jезику. Нпр. у српском, енглески облик компjутер чешћи jе у говору, а рачунар у текстовима стручњака (Клаjн 1996: 68). У бугарском се користи jедино компютър, исто тако и принтер док се у српском каже штампач. За поjам `космички брод коjи може да саобраћа у оба смера између Земље и орбиталне станице` у српском се користе речи страног порекла спеjс-шатл, шатл (Клаjн 1992), спеjс-шатла (Мићуновић 1988), а може се чути и кованица ракетоплан. Бугарски за исти поjам употребљава калк совалка. Од синонима званичан и официjелан у српском се чешће користи домаћа реч, док у бугарском постоjи само официален.

У оба блискосродна jезика налазимо и речи страног порекла коjе су преузете из различитих jезика. Нпр. у српском се употребљаваjу синоними конобар (из латинског) и келнер (из немачког), а у бугарском се уз келнер користи и сервитьор (из француског). На исти начин у Србиjи грицкаjу пистаче (латинског порекла), а у Бугарскоj - шам-фъстък (персиjско-турског порекла).

 Истраживање лексике страног порекла у српском и бугарском jезику пружа стручњацима велике могућности за разноврсне анализе. Оне би морале да се усмере не само ка адаптациjи преузетих речи домаћем jезичком систему, већ и ка изради посебних фреквенциjских речника и ка диференциjалним истраживањима. На таj начин би лексикографи имали поуздане критериjуме за обраду лексике те врсте, коjа jе нераздвоjни део сваког модерног jезика. А да њено присуство треба да буде примерено и адекватно представљено, као и обавезно у двоjезичним речницима (чак и блискосродних jезика) постало jе, надам се, jасно из досадашњег излагања.

ЛИТЕРАТУРА:

Алексић 2001: Алексић, Мариана. Међуjезичка српско-бугарска (бугарско-српска) хомонимиjа. Докторска дисертациjа. (Рукопис). 2001.

Бугарски 1996: Бугарски, Ранко. Стране речи данас: поjам, употреба, ставови. О лексичким позаjмљеницама. Суботица - Београд, 1996.

Български тълковен речник 2001: Български тълковен речник. София: Наука и изкуство, 2001.

Вуjаклиjа 1954: Вуjаклиjа, Милан. Лексикон страних речи и израза. Београд, 1954.

Вътов 1988: Вътов, Върбан. Лексикология на българския език. Велико Търново, 1998.

Клаjн 1992: Клаjн, Иван. Речник нових речи. Матица српска, 1992.

Клаjн 1996: Клаjн, Иван. Лексика. Српски jезик на краjу века. Београд, 1996.

Матица српска 1967-1976: Речник српскохрватскога књижевног jезика. І-VІ. Нови Сад - Загреб: Матица српска, 1967-1976.

Мићуновић 1988: Мићуновић, Љубо. Савремени лексикон страних речи. Никшић: Књижевна заједница Новог Сада, Универзитетска ријеч, 1988 (лат.).

Московљевић 2000: Московљевић, Др Милош. Речник савременог српског књижевног jезика с jезичким саветником. Београд, 2000.

Речник на чуждите думи в български 1998: Габеров, Иван. Речник на чуждите думи в български, София 1998.

Станковић 1999: Станковић, Богољуб, Лексикографски огледи. Београд 1999.

Ћорић 1998: Ћорић, Божо. Позаjмљенице и врсте речи. // Научни састанак слависта у вукове дане, 27/2, Београд, 1998.

Чоролеева 2000: Чоролеева, Мария. За чуждите думи и речниците, отразяващи тази лексика при съвременното развитие на българското общество и българския език. За думите и речниците. // Лексикографски и лексиколожки четения `98, София, 2000.

© Ничка Бечева
=============================
© Електронно списание LiterNet, 28.05.2004, № 5 (54)