Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
INTERIEUR
web
Ти ме гледаш тако љубавнички нежно,
реч ти је тако и топла и одана.
Напољу завија вејавица снежна.
Ја те слушам далеко некуд загледана.
Веју необични мириси и маме
са цветова изнад мене наднесених,
и напомињу без речи, они сами,
да су ми јуче од тебе донесени.
Ти си одан, веран и нежан све више,
ти си неопозиво крај мене засто -
и опрости мој смех намеран и смишљен,
и моје женско понеко лукавство.
Јер и ја волим љубављу из приче -
безнадежност, патња и мени су знани,
и често се само напразно заричем
да не идем на састанак заказани.
Али када те зачујем да се ближиш,
рекло би се, ненадно, нагло пробуђена,
тамо кроз други улаз, да не видиш,
утекнем сва збуњена, изгубљена.
И одлазим ка њему покорна
као у мутном хипнотисаном стању.
И враћам се убијена и уморна,
понижена, у горкоме покајању.
Јелисавета Багрјана рођена је 1893. године у Софији. Умрла је
у Софији 1991. године. Багрјана је несумњиво највећа бугарска песникиња која је
у књижевни живот ушла непосредно после првог светског рата. Њена поезија појављује
се као одраз вековне тежње жене ка слободи и стваралаштву.
Збирке песама: Вечна и света, Година која је прошла, Људско
срце, Звездице, Чудна јела, Мајско јутра и цео низ разноврсних дела за децу
и одрасле.
© Јелисавета Багрјана
© Стеван Раичковић, превод, 1996
© Издателство LiterNet,
20. 06. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик"
("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.
|