HRASTOVO LIŠĆE

web

Staza je ta ista.
I isti su
reka, most i kamenje.
A ti - nema te.
Ni proleća još nema,
ni slavuja,
i gluve su pretprolećne noći.

Drveće je golo.
Odnešeno
jesenjim vetrovima je
prošlogodišnje lišće.
Jedino je hrast (ti znaš koji)
obavijen u lanjsku šumu,
kao ja u uspomene,
i mi se bez reči razumemo...

Ipak sunčev krug
opet se sklapa.
Nabubreli mladi pupoljci
isklijaće
bespoštedno,
bez nežnosti i milovanja
u hrastovo tvrdoglavo lišće
koje će dohvatiti i oduvati
južni vetar.

A ti, hoćeš li ponovo doći
iz plavog prostora,
moj vetre razvigorcu,
da iz mene izduvaš moje tvrdoglave
uspomene i misli -
jer one su kao hrastovo lišće:
na jesenjim i zimskim olujama
opstaju,
ali ih prolećni vetar
razduva.