ЖАЛ ЗА ПЕСНИКОМ

web

Иста је судбина и излизаним ципелама,
исто је и сунце што нам главу суши.
Али зашто данас као жуманце трг светлуца
од покварених јаја којима терате песника.
Он ујутру излази да сазна за ваше боли,
а враћа се са крпицама за болесну главу.
Пребацивши пелерину од праха на своје раме
(тако исцепан једино је капут купуса),
он не жели да буде виши од траве,
да би мрави могли да дођу до мрвица у његовој руци.

Зато што знате да је његова капа пробушена,
запева ли, баците му новац, да га понизите,
а ваше уши, оглодане речима, не чују
шта он говори, већ оно што ветар надувава.

Ругате му се с прозора, док ноћу шета...
А само је он видео како је човек с моста полетео.
Вода је већ шила костим за утопљеника,
а ви сте се давили између два јастука.

Напоље сте изашли када је све било завршено,
да ноћ испуните стењањем и шапутањем.
Нешто касније он ће испливати п даће вам руку.
Али да не бисте пали - не нагињите се преко ограде.