|
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
* * *
web
Носите своју нову одећу, момци -
падамо док ходамо.
умиремо док спавамо.
Питања ове планете
можда ћемо решити,
можда нећемо...
Али не реците: сутра ћемо бити лепи.
Не реците: сутра ћемо бити срећни.
Не реците: сутра ћемо бити, бићемо...
волећемо сутра,
сутра ћемо бити вољени.
Носите своју нову одећу, момци -
падамо док ходамо,
умиремо док спавамо.
Не реците: сутра ћемо почети оно велико,
данас ћемо уштедети новац да бисмо се прехранили.
Не реците: сутра ћемо бити поштени,
а данас ћемо се тихо
провући...
Носите своју нову одећу, момци -
падамо ходајући,
умиремо сањајући.
Не реците: сутра ћу вичући на тргу
рећи истину, а потом - на ломачу!
На ломачу, али сутра. А данас издржите,
данас морамо
да прећутимо...
Носите нову одећу, момци -
падамо док ходамо,
умиремо док спавамо.
© Стефан Цанев
© Мила Васов, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 02.11.2003, № 11 (48)
Други публикации:
Савременик ("Бугарска књижевност јуче и данас").
Белград, 1996.
|