* * *

Нема поезије ако се уплашиш пре рођења
Поезија је богобојажљив анахронизам
Божанствена побуна против Бога
Поезија није лепота мизантропије
Није аргумент плача
Поезија је да откријеш да си једино себи враг
Поезија није способност да предвидиш
и поређаш (да победиш)
Поезија је завера језичких терориста, држава
одбеглих робова, вечни пир негостољубивих анахорета
Поезија није да пијеш и певаш
није кад себи проспеш мозак
или кад то уради неко други
Поезија није да натераш некога
а се спали, да једе чаше
или да спава са богатом, али ружном женом
Поезија је аутсајдерство шампиона,
шампионат несреће и безумља
Поезија није жвака за ушкопљене
није пољубац за безубе
и песма за глуве
Поезија није да тераш свој ћеф
или да не тераш
Поезија није да изгланцаш ципеле
и да удишеш мирис руже,
Није ни да си бледа пијавица
на рани своје маште
Поезија је шкргутање зубима,
звецкање ланаца и мачева,
одсечених фалуса и ушију
Поезија је трн у челу,
електрода у мозгу,
шуштање змије у сну
Поезија није да си хвалисавац прегриженог језика,
или срамежљиви дерикожа
поред духа у агонији
Поезија није да немаш
драгу или љубавницу,
или да имаш,
није да си хомосексуалац, навигатор, пастир
шта господин у лепом капуту с лулом и лепим
манирима.

Поезија је величанствена несрећа
Поезија је перо
од крила кртице,
хуманитарни концерт
за електроне и божанства
Поезија није да пишеш стихове,
није сисање оловке,
није да си самотњак, глупан или шкрабало
Понекад је и то
Поезија није поезија
није ништа вредно труда
Поезија је религија
за анђеле који падају
бес који расте
Поезија је нешто чега нема довољно
Поезија је све што немаш имаш