Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
ТРИ МАЈМУНА
web
Слепа си - каже -
ослони се на мене
Једну руку ми даје
другом
затвара очи
Узимам руку и полазим
Куда идемо?
Тамо
Да ли ти уши чују ветар
Речи да ли знају
Памте ли корен
Не чујем ништа
Не памтим ништа
Не знам ништа
Крени онда
Куда ћемо
Тамо
Моја уста више не журе
да победе руке
Покушавам да говорим
другим речима
али оне падоше на земљу
Сломише се
Кренух
да их скупљам
Слогови се разлетеше
на различите стране
Моје руке исто побегоше
Очи ми трчаху
брже од њих
Ставих најтежи
катанац на уста
и кренух
На свом путу сретох
чудне ствари
чух да звери говоре
људским језиком
видех дрвеће да се грли
и да се мрзи
Нешто страшно помислих да кажем
Али не усудих се
Само ћутах
Не чух
Не видех
© Патриција Николова
© Елизабета Георгиев, превод из бугарског језика
=============================
© Електронски часопис LiterNet, 12.11.2018, № 11 (228)
|