Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
ГАВРАНОВИ
web
Одбијам да бројим птице
слетеле на твоја рамена
одбијам да се такмичим са њима
одбијам да их храним речима
страховима и другим семењем
кад ми долазиш у сусрет
не видим прво тебе - већ њих:
цело јато гладних гавранова
који су се угнездили на твом челу
осећаш их али опет не знаш
да су тамо
љубим те
и тежак пљесак крила
покреће ваздух
руке су ми искљуцане
Једино кад спаваш одлећу
увек стојим на стражи
крај тебе док спаваш
чекаћу још мало
да ваздух постане црн
катранско перје
да се проспе
по соби
ево мојих усана
нож је
у мојој руци
© Патриција Николова
© Елизабета Георгиев, превод из бугарског језика
=============================
© Електронски часопис LiterNet, 09.08.2018, № 8 (225)
|