Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
Каталози
:. По дати : Март  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook! Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook  Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Сравни цени с Книгосвят във Facebook! Книгосвят - сравни цени на книги
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Писмена реч
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

УБИСТВО

Чудомир

web

- Децо, Децо! Помози баби, Децо!... Спаси ме! Млатни неком мотком то проклето куче, дабогда га куга треснула што не остави јаја у полозима!... Море, камо среће да полуди, кад се није најело! Јутрос сам му бацила кору хлеба, чинију у којој је било јарма ко за теле облизао је и није му било доста него је још и два јаја појео, проклетник! Од оне беле гаћасте кокошке. Скупљам јаја да из њих излегнем пилиће, ђаво да га носи. Скупила сам осам. Хтела сам да их буде бар дванаест, да животињица не губи време на празном пологу, а оно... Пребиј га, Децооо... Млатни га неким коцем по глави, да ме спасиш зла!

Децо Твор, који је за то време правио држаљицу у дрвари, а који је одавно узео на зуб баба - Гинино куће, усправи се, снажно стегну држаљицу и протегавши врат преко плота, упита:

- Где је?

- Код вас се одвукла, краста! Прескочио је плот и сак

рио се између сеника и свињца.

- Иди онда тамо, вичи му и ударај о плот тојагом - рече

Твор и крену ситним корацима ка малом дворишту, као да иде

кући. После направи полукруг према сенику, застаде на углу

свињца и стаде да чека стежући држаљицу.

И баба - Гина пожури ка прелазу, осмотри и када га спази како чучи и облизује се, поче да удара штапом о плот на који је било набацано трње и да поново куне:

- Чи-бе! Чи-бе! Ууу! Штеточино! Шуга те појела, црева ти се као конац вукла по путу! Чи-бе!...

Пас искриви главу, поче да жмирка прихватајући кривицу, подви реп и схвативши да има лош стратегијски положај јурну према Творовом дворишту. На углу га сачека Децо Твор, удари га држаљом, пас засквича злослутно и пре него што је засквичао још једном, доби још један ударац по потиљку и паде. Направи још неколико трзаја задњим ногама, затим се умирише, тело му се скупи, задрхта и пас испусти душу.

- Тако, тако!... Тако му и треба! Да научи како се пет ком једу јаја гаћасте кокошке! - мрмљала је баба - Гина преко плота не схватајући шта се догодило. - Откада покушавам да му добро испрашим кожу, али проклета старост! Док дигнем штап, оно ми збрише! Нека! - И прескочивши пролаз, уђе у Децово двориште.

Твор је, раскорачених ногу поред трупа, покушавао да припали ватру за цигару. Баба-Гина се провуче кроз уски пролаз између сеника и свињца, и кад примети пса који је лежао на земљи, испусти уздах, испусти штап и викну:

- Јао, Децо, јао, штеточино, шта. бре уради! Јао, божеее!...

Твор, бос, капе окренуте позади, још увек је покушавао Да упали ватру.

- Зашто ми, бре. Децо, пса уби? Шта ти је учинила несрећна животиња?

- Ти си то тражила, драга?

- Ја, Децо?! Зар ти ја, Децо, нисам рекла да га само мало удариш, да га уплашиш да други пут и не помисли на то!

- Бапске приче. Зар ниси рекла: убиј га!

- Убио те гром! Зар стару и излапелу бабетину да слушаш, душманине... Зар се ниси досетио, а, крвниче? Савест имаш ли? Срце имаш ли? Ако је мени појело јаја, зар је теби уши појело, је ли, бре, хајдуче?...

И, чучнувши на земљу, баба - Гина подиже опуштену беживотну главу, па је стави себи на сукњу, и тужно и напевно, као над изгубљеним дететом, заплака:

- Мамааааа, мама, Саро, мама, друже мој!... Мама... Шта ти је требалоо да у душмански двор бежиш!... Боже, зар ће се само мени овакве ствари догађати!... Децооо, Децо, дан бели да не видиш, Децо!... Децооо, дабогда ти се до мишице осушила та рука хајдучка!... Мама, мама, Саро, мој верни друже!...

Децо Твор, усправљен, са угаслом цигаром у устима, гледа, гледа, гледа, почеша се иза врата, пљуну љутито на страну и, бацивши држаљицу чак на други крај дворишта, промрмља нешто кроз нос срдито и уђе у подрум са ракијом.

 


Чудомир (право име Димитар Христов Чорбаџиски) рођен је 1890. године у селу Турији, Хасковска област. Умро је 1967. године у Софији. Поред књижевности специјализовао је и цртање у Паризу. Спада у врло плодне писце и наставља фолклорну традицију Хитрог Петра наслањајући се на Вазова и Елина Пелина.

Значајнија дела: Нисам од оних и од тих, Нашинци, Одмах. Чудомирове позније хумористичке приче жанровски су блиске анегдоти и фељтону и уживају изузетну популарност код бугарског читаоца.

 

 

© Чудомир
© Мила Васов, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 25.05.2003, № 5 (42)

Други публикации:
Савременик ("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.