Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
:. Книгомрежа  Анотации на нови книги: RSS абонамент!
Каталози
:. По дати : Октомври  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook!  Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Среавни цени с Книгосвят във Facebook!
:. Книги втора ръка  Книги за четене Варна
:. Bücher Amazon
:. Amazon Livres
Магазини и продукти
:. Fantasy & Science Fiction
:. Littérature sentimentale
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Образование по БЕЛ
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

ПРАГМАТИЧАН ПОГЛЕД НА БУГАРСКУ КЊИЖЕВНОСТ ДАНАС

Димитър Танев

web

Ово што предлажемо само је знак и симбол наше књижевности данас - разуђене, нејединствене, лутајуће, различито третиране и различито примане од издавача и читалаца. А скоро да је "испуштена" од стране критике која се вратила сигурности и неоспорности класике и - отворено немоћна или индиферентна - као да на свој начин жели да нам покаже колико је преплављен, пренасељен, тако рећи без контроле, неподатан за обухват и прецизирање данашњи тзв. литерарни процес.

Тако да је, у принципу, књига тренутно код нас изгубила много од уникатности, снаге и својих чари, третирана пре свега као роба која доноси профит или губитке. Другачије речено, права бугарска књига је мање више "пасторка". Занемарена, непожељна за издаваче и нарочито дистрибутере, она је понижена, угушена дебелим брбљивим новинама, преварена неконтролисано штампаним претплаћеним и преплаћеним грамофонским "опусима", успут преведеним сендвич књигама које се потроше од једне железничке станице до друге, жутим издањима пуним љубавних уздаха и дахтања, са насиљем и мишићима, са мистиком и свакаквим фантазмагоријама

Упућени читалац зна и разуме да тиме исписујемо само део дијагнозе савременог бугарског тржишта књиге, да нисмо слепи нити да не видимо и много других добрих, потребних, снажних књига од стила: филозофско естетских, окренутих народу и научно популарних, документарних, публицистичких или, једноставно, високо уметничких, класичних и савремених, наших и страних дела. Требало би чак да признамо да је раније било релативно мало имена са светских књижевних рафова са којима смо контактирали; о многим чињеницама, појавама, тенденцијама. стваралаштву сазнавали смо посредно, парцијално, несистематски или касно. Данас ипак има свакаквих књига и за сваког, свргнуте су илузије, огољена реалност и болно се оцртавају други процеси и други нивои у духовном бугарском животу. Можда је и због тога дошло до парадокса да су литерарни часописи и новине, сада у мањем обиму и тиражу. без подстицаја и помоћи, много мање читани, а иначе су разноврснији, квалитетнији, одређенији и захтевнији. До својеврсног премештања и преуређења дошло је и у погледу присуства у књижевности. Донедавно популарна, наметнута књижевна имена (живих, али и мртвих!) сада су по страни. Заједно са неспорнима сада штампа и медији прихватају и "преврћу", увеличавају и акцентују у већини случајева трећеразредне и епизодне личности које иначе добро користе колебљиве вибрације попут егоистичног сувласника.

Представљајући тако, неизбежно парцијално и субјективно, тренутну бугарску књижевну стварност, желели смо да покажемо колико их је много, али колико су тешки и закрчени сада путеви, колико непроређени књижевни забрани, какви су услови и околности које треба да савлада "понижени у рангу" бугарски писац (нарочито почетник) да би убацио своју творевину у захуктали ток и да би она у постиздавачком животу добила праведну оцену, сапричешће читалаца.

Наду полажемо у она "гнезда" за литерарне контакте, узајамност и помоћ која су, ту и тамо, поникла око часописа, литерарних центара и издавачких кућа. Тамо се негује огњиште вере у књижевност, тамо се подстиче стремљење ка другачијем, високом духовном животу као алтернативи и антиподу ономе што нас ограђује и мења као људе, грађане, књижевнике.

И још нешто, још једна околност ужег професионалног карактера. Последњих година запажа се тенденција према естетском и стилском раскомоћењу и убрзању, према естетској и стилској вишеструкости, чак се може рећи "преокрету". Код нас данас "теку" различити, понекад опречни, међусобно непомирљиви уметнички текстови, приступ књижевности, погледи на њу, као и различита схватања, и то ствара доста јаку опозицију између различитих генерација оних који пишу и читају. Тенденције ка равноправности има и једна "друга" литература, "друга" наука о књижевности, па чак и "друго" изучавање књижевности које користи и пропагира не само друге технике, стилове. језик, већ уопште има другачије виђење писања, анализе дела. функције, намене и границе речи уопште. Таквим "инквизиторским спаљивањем" нова књижевна пракса просто меље традицију, прихвата као природно скандале, апсурде, асоцијално и бескарактерно. У ствари, то и није толико нова појава, јер су "буне" у уметности п нова естетска вредновања скоро перманентна. Тим пре што је сада одговарајуће време за неуобичајене покушаје духа. Као новија и обавезујућа за сагледавање чине нам се настојања ка другачијим, мање или више нетекстуалним и несакралним тумачењима дела. Можда се због тога неки од нас, који су грађански и стваралачки стасали у време које је прошло, који су учили на другим примерима, једноставно читали друге уџбенике и књиге, данас осећају поколебано, чак некако естетски непопуњено. Зато тешко да ће бити сувишан један, макар и закаснели покушај да се прихвате и осмисле неке обновљене или отворено провокативне тенденције, демонстрирање и пракса стране и наше (претежно млађе) књижевности и књижевне мисли. Неоспорно је видљиво да су се литерарно дисање и контакти (исто као и сам живот) променили. Сада су на сложенијим и покретљивијим нивоима (да их назовемо интелектуално стрмијим) који захтевају отвореност, прилагодљивост, извесно ослобађање од интимизирања са књижевношћу. У таквом склопу свечана поезија или она која је пуна уздаха, на пример, има мање шансе. Такође и шаблонско тематска проза са "малограђанским" сижеима и срећним крајем. Пре свега због тога што је то већ виђено, достигло врхунац и не можемо га умножавати и понављати у безличним варијантама, не уочавајући стремљења ка самоконцентрацији и истраживању књижевности онако како то, пре свега, налажу млади.

Природно је да овај литерарно - публицистички површни преглед заокружимо фиксирањем неких наслова који данас, упркос описаној књижевној разноликости у нашој земљи, показују да бугарска књижевност живи, опире се, продужава, надјачавајући етнос, несигурност и без духовност.

У области поезије у последњих неколико година изашле су нове збирке или репрезентативан избор више значајних савремених стваралаца. Активно наставља да ствара, на пример, Павел Матев. Његова нова збирка је насловљена Окретање света. Светови сумрака названа је књига стихова Добри Жотева. Антологијски карактер имају збирке стихова Николе Инџова Скитница и Првана Стефанова Опроштај од вашара. Најновија збирка Георги Константинова Будна кома је двојезична (на бугарском и енглеском) и одликује се до сада код овог песника најхармоничнијим спајањем лирике сатирично ироничног. До руба је наслов збирке стихова Благе Димитрове. А књига стихова Константина Павлова Спасење, коју је илустровао велики уметник Светлин Русев. примљена је као мали књижевни догађај. Остаје да споменемо књигу стихова Валентине Радинске Све, Ивана Цанева Стихови и међустихови, три збирке Бојка Ламбовског Црвена декаденција, Едварда и Критика поезије.

Веома интересантна књижевна чињеница је повећано интересовање за антологије. Осим антологија - зборника ( смислу колективног), који обухватају књижевне периоде и тенденције, каква су два издања издавачке куће Бугарски писац: Бугарски песници друге половине XX века и Бугарски прозни писци друге половине XX века, која имају у извесној мери панорамски карактер. неопходно је да споменемо појаву неколико ауторских антологија на пример Антологије бугарског симболизма коју је саставио Иван Теофилов и антологија Бугарска поезија, која је дело историчара књижевности и критичара Светлозара Игова. Истовремено, "насупрот" ових антологија које су сада угледале светлост дана вратила се радозналост и за тип класичне антологије. Објављено је ново издање познате антологије Геа Милева Антологија бугарске поезије из 1925. године као још увек категоричан доказ о строгом и високом критеријуму великог ствараоца, интелектуалца и новатора. Штампа се и друга "стара" антологија коју су сачинили песници Димитар Подврзачов и Димчо Дебељанов 1910. године, која до сада није прештампавана.

У сфери прозе егзистира природно враћање књигама и ауторима и неким литерарним чињеницама из прошлости које се данас тумаче на нов начин, уз нову, ослобођену, актуелизовану оцену. Такав је случај са скоро непознатим романом песника класика Кирила Христова Тамне зоре, или са романом есејом дијаболисте Чавдара Мутафова Дилетант тек сада широка читалачка публика има могућност да збиља упозна ове књиге и да делимично "преиспита" своје представе о неким тенденцијама, именима и делима недавне бугарске књижевне историје. Роман На кривини великог писца Димитра Талева такође је мало био познат. Временски он је претеча његове знамените тетралогије која је ушла у уџбенике и у нашу класику. После 1940. године, када се појавио, роман је био потпуно "сахрањен" као књижевни факат мада је посредно утицао на судбину писца, проузрокујући професионалне и животне проблеме. Поново је издата и прва верзија чувеног романа Димитра Димова Дуван који је својевремено изазвао оштре (не само литерарно стваралачке) расправе, што је довело до друге (према некима принудне) верзије, годинама управо наметане као права ауторова варијанта.

У времену које разматрамо уочљиво је и стремљење да поново буде издато темељно стваралаштво познатих савремених писаца: Јордана Радичкова, Николаја Хајтова, Ивајла Петрова, Антона Дончева и других. Уосталом, Николај Хајтов објавио је и прва два дела свог Дневника мозаичне књиге у којој су успомене, белешке, белетристичке цртице, размишљања, успутне забелешке, што у целини представља веома интересантно штиво. Успомене, размишљања, својеврсне ауторске погледе садржи и нова књига Вере Мутафчиеве Бели свет. Нови роман са индикативним насловом Досијеи објавио је и Генчо Стоев. Треба истаћи и нова белетристичка дела Атанаса Наковског Фатаморгане, затим Изненадна арена Бојана Биолчева, московски дневник литерате и театролога Јавдара Добрева И видео сам другу звер, дуго стварану књигу прозаисте Георгија Марковског Читанка за двоје која, како истиче сам аутор, садржи размишљања о животу и смрти, о књижевности и о њему самом.

Остаје да закључимо - суочени са тако богатом. иако сасвим епизодно нацртаном сликом. остаје да бар донекле поништимо јадања како бугарска књига умире. Узбуне око ње и њени проблеми које смо истакли повезани су са актуелним, са недостатком средстава, са новоформираним друштвеним менталитетом, са неприоритетним местом књиге и културе уопште у мислима и делима оних који сада покрећу судбину земље. Мада је закономерност живота несавладива, као што је несавладив и стваралачки нагон посвећених, истакнутих стваралаца и магова уметничке речи. Они ипак пишу и, мада нису истурени напред, примењују своју духовну власт, служе као коректив и поклањају људима парчиће "другог живота" цењенијег, вишег и узвишенијег од оног који нас окружује...

 

 

© Димитър Танев
© Момир Тодоров, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 09.03.2005, № 3 (64)

Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен брой), Белград, 1996.