POKLON

Dimitar Šumnaliev

web

Niki je stari prijatelj, oženjen i sa ljubavnicom. Ona je otišla u Nemačku. Dolazi jednom godišnje. Tada Niki kreće na službeni put. Na Geografskom institutu uvek se nadje razlog za službeni put. Izradjuju karte, posle ih ispravljaju. Jedno traženo i dobro plaćeno zanimanje. To je kao kad bi korigovao svoj roman do kraja života.

Po Nikijevoj profesiji, socijalistička Bugarska je postajala sve lepša, bivala sve popunjenija fabrikama, rudnim bogatstvima i poljoprivrednim dobrima. Samo što nisu i granice širili.

Na račun toga, Niki je širio svoje porodične granice. Tek uleti u moj kabinet na Fakultetu za istoriju i počne sa vrata: Slušaj, sinoć sam bio u šteti. Pred ženom, bio sam kod tebe. Važi?

Slede zatim detalji: sise, usta, kako joj je glatka koža i kako viče kad dostigne geografski vrhunac. Da samo znaš, brate, koji meridijani. Nemaju ničeg zajedničkog sa brežuljkastim površinama moje žene. Razumeš me, jel’ da?

Ona, Violeta, je samo jedan ekvator. Deli svet na moje i strano.

Violeta, njegova žena, majka dva deteta, čak i posle radjanja zračila je onom nadmenošću koja nije želela da se preda porodičnoj sudbini. Čvrst karakter, uvek sa svojim mišljenjem, dosta bučna i lišena osećaja za humor, kao geografska karta. Upotrebimo li Nikijevu stilistiku - ona ipak nije bila bez vidljivih reljefa. Ta žena je mirisala na nemir. Na nešto sto joj predstoji. Nešto kao: Hej. Dodji. Dužan si da probaš.

Upućivala je te pozive pri svakom porodičnom druženju. Moja prijateljica, naslutivši opasnost, učinila je sve da se ti susreti prorede. Nikijevi izveštaji našli su pogodnu tribinu u mom kabinetu. Ispovest mu je bila neophodna, kao “Korekom”¹ onima koji su imali devize. Tada je “Korekom” nudio bljesteće proizvode sa Zapada. Galerija umirućeg kapitalizma, u koju se umesto sa nekrolozima, ulazilo sa dolarima. U ono vreme kapitalizam je ginuo svaki dan. Čak smo se čudili kako uopšte mrda.

Ljubavnica iz Nemačke pojavila se u decembru. Niki nije nikako mogao na put na Zlatni pjasci, pa se uputio u Melnik. Po zadatku da koriguje mapu lokalnih pećina. U pećinama je našao toliko vrela da se vratio nedelju dana pre Nove godine. Uleteo je u moj kabinet sijajuci. Uobličen kao uvodnik u “Rabotničeskom delu”². Pazi sad, brate. Ona moja mi kupila iz “Korekoma” ovaj parfem. Nema načina da ga unesem u kucu. Kazaćes Violeti da ti da dvadeset dolara. Toliko košta ovaj “Mister”. Kapiraš? Uzimaš pare i kazeš joj da si ga kupio u “Korekomu” kao poklon za Novu godinu. Jel’ tako? Za Novu godinu Violeta mi uvek poklanja nešto tako-malo, znaš već…A pare vraćas meni. Prosto. Zar ne? ‘Ajde kaži, važi!

Izem ti kombinaciju za unošenje parfema u kucu! A i kako da odbijem pravog tajfuna, tog Nikija. Tu neumornu prirodu, visoko čelo, gustu kosu i belu kozu. Zračio je autoritet., zaista mu je stajala akademska titula. Zaličio mi je na Marksa. U vreme socijalizma, okolišenje je bilo prožeto ideološkim bojama. Okolišeš delujući protiv sistema. Nadmudruješ statutarno, jebeš majku partijskom sekretaru. Velika stvar!

Sebi sam referisao da se Violeta odlučila za poklon iz “Korekoma”. Za sebe sačuvah misao kako se zaradovala, kako me poljubila u obraz, na meridijan rastojanja od mojih usta, kako je rastvorila svoja dva reljefa, aplaudirajući: U pravo vreme! Baš sam se čudila sta da mu dam za Novu godinu!

Dadoh mu dvadest dolara, on mi uruči parfem. Sa Violetom video sam se na “Slavejkovu”. Evo ti pokolon za Nikija. Popili smo kafu. Počeo je sneg. Gledaj kako se tramvaji klate, mila, kao da se oslanjaju o bele grudi.

Tih godina snega je bilo mnogo i bio je čist. Padao je u zavesama. Kao sto su sada padale Violetine trepavice. Kako je lep ovaj “Mister”, cvrtkutala je mirišuci poklopac parfema. Otvarala je i zatvarala blješteću kutiju. Beskrajno puta. Na kraju: Pokloniće ga Ceciju.

Molim?

Sneg je u trenutku pocrneo. Tramvaji su počeli da škripe. Bele zavese popadale na zemlju.

Ko je taj Ceci?

Inženjerka iz Fabrike metalostrugarskih mašina se zamisli i sa reljefa joj se izviše mirisi ljubavne tuge. Šef odeljenja brzih strugova, kaza Violeta. Zajedno smo veĆ pola godine. U tebe imam poverenja, znaš. O, kakvo tucanje. Mom Nikiju, izvini, da li od posla, šta li je… Nije lepo da pravim poredjenja, ali seks sa Cecijem je kao neki gigantski slalom. Šus-šuuus! O, nemam nameru da se razvodim. Prosto istorija. Svet nije geografija, prijatelju. Svet je neotkriveno skladište rudnih bogatstava. Srećni su oni koji nadju žilu.

Naletela si na veliku žilu, promrmljah.

Bilo je glupo. Sve je bilo glupo. I sneg je postao glup. A najgluplji sam bio ja, posrednik. Pretpostavljao sam šta će se dogoditi za Novu godinu. Umesto parfema “Mister”, Violeta Nikiju poklanja kravatu. Užas!

Da, otseče Violeta. Daću ga Ceciju. Nešto ću već izmisliti za Nikija.

Slušaj, počeh. Suprug je najblizi pomoćnih jedne žene, otac njene dece, stožer…

Ma, prekide me, to ostavi za partijski sastanak.

Uveče mi se javi telefonom: Zaboravila sam da te pitam. Kad si mi u kafani govorio o onim grudima, zašto si mi sve vreme milovao ruku?

Situacija da bole grudi! Čorba sa groždjem. Upao sam u tu čorbu na Novu godinu, nešto posle ponoći, kad je Violeta uručila Nikiju kravatu. Marka “Rila stil”. Isplivao sam iz čorbe samo na jedan minut. U trenutku, pre nego što sam pobegao iz njihovog stana, ona me presrela u pretsoblju. Držala je kutiju sa parfemom.

Ti si istoričar, I zašto ne ispoštujes istorijsko značenje ovog poklona?

Upao sam u njen dom marta meseca, dan posle njihovog razvoda. One bele grudi i dalje su padale sa neba. Sneg, mnogo snega.

Ujutru ustajem ranije, kako bih zagrejao kola. Odvozim joj decu do škole. Vraćam se. Ispod baden-mantila se naziru oni reljefi. Prepečeni hleb mirise na gigantski slalom. Šus-šuus!

Polazim na fakultet srećan i sav mirišem na “Mistera”.

NAPOMENE

1. Korekom - fri šopovi u vreme komunizma u Bugarskoj. [back]

2. Rabotničesko delo - zvanične partijske novine iz vremena komunizma. [back]

© Dimitar Šumnaliev
© Velimir Kostov - preveo sa bugarskog
=============================
© E-magazine LiterNet, 25.06.2005, № 6 (67)

Gradina (Nis), № 7, 2005.