 |
Издателство |
:. Издателство
LiterNet  |
Медии |
| :. Електронно списание LiterNet |
| :. Електронно списание БЕЛ |
:. Културни
новини    |
Каталози |
| :. По
дати : Март |
| :. Електронни книги |
| :. Раздели / Рубрики |
| :. Автори |
| :. Критика за авторите |
Книжарници |
| :. Книжен
пазар |
:. Книгосвят: сравни цени  |
Ресурси |
| :. Каталог за култура |
| :. Артзона |
| :. Писмена реч |
За
нас |
| :. Всичко за LiterNet |
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
МУЗЕJ
Ваза, за коју је
све цвеће прецветало,
новац којим се не купује време,
копље преломљено,
панцир на прсима прободен...
Остаци су људских дела.
Зашто смо их наткровили
и зашто их радознало обилазимо,
када ћемо данашње грешке
још сутра поновити?
Паруш Парушев (1947), песник. Члан редакције часописа Пламен. Живи и ради у Софији.
© Паруш Парушев
© Радослав Вучкович и Мила Васов- превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 07.09.2004, № 9 (58)