Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
ПОНАВЉАЊЕ
web
Не у древном предању,
већ на топлим брежуљцима Галилеје
видех да се као у пролеће зелени
Христов трнов венац.
Усамљен храст поред пута са стране,
висок храст и неугледан.
Као птица грабљивица раширио је
безбројне нокте
под својим ножним лишћем...
Спреман да се вине и полети
и јаросно да слети на чело
неког новог пророка...
Да, од таквог трња био је сплетен
бодљикав ореол мученика,
кренуо да испашта сам
грехове света...
Поново долази пролеће -
поновиће се с пролећним звонима
велики дан
Христовог васкрсења.
Али видим -
тај трнов венац
крај пута за Голготу
васкрснуо је изнова.
Март, 1995. Галилејско језеро
© Георги Константинов
© Мила Васов, Зоран Вучич - превод на сръбски
=============================
© Електронно списание LiterNet, 11.08.2004, № 8 (57)
Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен
брой), Белград, 1996.
|