Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
БУДНА КОМА
web
Расух у ваздуху
све своје речи
и више немам појма ни о чему.
Стварам тиха уста,
али као да ветар дише уместо мене.
Упорно трепћем
у вртлогу мутнога живота,
али нико не примећује
да сам у будној коми...
У мојој успомени
цветају само сенке на дрвећу
и гавранови певачи обећавају
нешто као љубав.
Далеко сам од првог пољупца
и презриво ме мимоходи
последња туга.
У ствари гледам
али нисам виђен,
чујем,
а нико да ме саслуша.
Више не могу да раздвојим
копно од воде,
мрак од светлости
и добро од зла.
И не знам како знак да вам дам
да сам у будној коми.
© Георги Константинов
© Мила Васов, Зоран Вучич - превод на сръбски
=============================
© Електронно списание LiterNet, 11.08.2004, № 8 (57)
Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен
брой), Белград, 1996.
|