Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
:. Книгомрежа  Анотации на нови книги: RSS абонамент!
Каталози
:. По дати : Октомври  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook!  Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Среавни цени с Книгосвят във Facebook!
:. Книги втора ръка  Книги за четене Варна
:. Bücher Amazon
:. Amazon Livres
Магазини и продукти
:. Fantasy & Science Fiction
:. Littérature sentimentale
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Образование по БЕЛ
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
МОJЕ ПЕСМЕ
web

И ја ћу по своме реду проминути,
трава ће и мени над прахом листати.
Неко ће жалити, други проклињати,
али моје песме увек ће читати.

И многа имена која греје слава
без туге ће године збрисати
и пашће по њима сенка заборава,
а моје ће песме и даље читати.

У њима је знамен правде и слободе,
блага љубав нежне осећаје прати
и светли лик наше домаће природе,
зато моје песме увек ће читати.

Из њих провејава здрави дух Балкана,
тајне хармоније ту ће зазвучати,
и народна слава ево већ се грана,
зато моје песме увек ће читати.

У њих се и моја сва душа излила
са најскупљим бисером и цвећем,
у њих је све светло драгоцено слила,
у њима сад живи, трепери пролећем.

Мене не растужи дивљи зов омразе,
гнев зависти неће ме спутати -
спокојно гледам у будуће стазе:
моје песме тамо увек ће читати.

Те су песме одјек духа народнога,
а он не умире, срца неће стати
од туге и среће краја слободнога,
зато моје песме увек ће читати.

Јануара 1913

 


Иван Вазов једно је од највећих и најславнијих имена бугарске књижевности. Песник широких изражајних могућности и модерног израза, изузетан версификатор, револуционаран у поезији и животу, певао је са великим замахом као и сви прави песници на крају деветнаестог и почетку двадесетог века.

Иван Вазов рођен је 1850. године у Сопоту. Живео је као емигрант у Румунији. После ослобођења Бугарске враћа се у домовину, а потом је из политичких разлога напушта и одлази у Одесу. Умро је у Софији 1921. године. Вазов је веома значајан и врло плодан писац. Дела: Прапорци и гусле. 1976; Бугарске туге, 1877; Избављење, 1878; Мајски букет. 1880; Гусле, 1881; Италији, 1884; Поља и горе, 1884; Сливници, 1886; Звуци, 1893; Поеме, 1893; Скитничке песме, 1899. и тако даље, све до последње књиге Љубав и природа која је штампана 1921. године.

 

 

© Иван Вазов, 1913
© Зоран Вучић - превод, 1996
© Издателство LiterNet, 28. 03. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик" ("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.