|
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
Светлозар Игов * * * Литература је болест неопходна за здравље човечанства. * * * Бугарска књижевност је моја истинска домовина, а руска класика - обећана земља. * * * Пунокрвној литератури понекад треба пустити и мало крви. * * * Има писаца који нешто дају језику и има оних који од њега узимају. То не значи да су први бољи од других. * * * То што нас спречава да пишемо књиге у великој мери их и саздава. * * * Литература је савест историје. Критика - савест литературе. * * * Гете рецензенте назива псима, а Хегел гробарима. * * * Када је Пушкин рекао да поезија треба да буде мало приглупа, он није рекао да песник треба да буде глупак. * * * Таленат једног ствараоца ме је терао да му праштам и што се праштати не може. Али он је то схватио и није ми опростио. * * * Има ли савременог бугарског писца за чијом смрћу би могло да се ускликне онако као што је то чинио Гогољ: "Боже, колико страшно - Русија без Пушкина!" Има ли ко тако да ускликне? * * * Одговори које литература даје често наличе на питања. А категорични одговори најчешће долазе у питање. * * * Периодизација у књижевној историји врши се тако што се траже границе епоха. А требало би да се траже њихова средишта. * * * Сваки жанр налаже ствараоцу свој режим, своју хигијену, свој морал и, наравно, своју дијету. * * * Носталгија за минулим у култури може да буде знак здравља, а у политици симптом болести. * * * Човек никада неће научити више од онога што је одувек знао и носио у себи. * * * Најмучније је разобличавање илузија с којима си се сам заносио. * * * Живих родитеља можемо да се одрекнемо, мртвих - никада. * * * Мудрост је ако на крају живота разабереш да је све сујета. Али са таквом мудрошћу не може да се започне живот. Нити може да се живи. * * * Простор у коме се најдаровитији људи не интересују за књижевност чини ми се скученим. * * * Добар човек реагује на неправду праведним гневом. Али тај гнев разара доброту више од неправде. * * * Лаж је пријатан сарадник, али истина је болан сабеседник.
* * * Добри људи немају народност. Они припадају неком особеном и посебном народу. * * * У невремену најјасније се осећа безличје. * * * Постоји ћутање које још не познаје речи. И ћутање које их је надживело. * * * Проблем старења није у томе што се приближава смрт већ у томе што не можемо или, тачније не желимо да разумемо једну промену у себи и да се њој прилагодимо. * * * Бугарин лакше даје првенство сили него првенство уму. То је најбољи доказ да још у себи није превазишао роба. * * * Нема ништа страшније од роба који се ослободио да би господарио. * * * У себе човек не може да буде затворен. Затворен је у свету. * * * Злурадост се рађа тамо где умире радост. * * * Бес анђела страшнији је од беса ђавола. * * * Тирани су најчешће робови својих лакеја. * * * Смех жене је од ђавола, а мушкарца од Бога. Страх жене је од Бога, а мушкарца од ђавола. * * * Горди не завиде. То самоуважавање их спречава да се самопонижавају. Зато што је завист самопонижење. * * * Сеоски моралисти говоре у пословицама а градски у сентенцама. * * * Темперамент је природа а карактер историја човекова. * * * Човек и човечанство имају у изобиљу све што је људско љубав и мржњу, трудољубивост и лењост, борбу и примирје, гнев и доброту, егоизам и широкогрудост, убиства и саможртвовања, умност и глупост, даровитост и бездарје, лепоту и грозоту. Људско море просто ври у том преобиљу. А у њему као скупоцени ретки бисери постоје само светост и мудрост.
Светлозар Игов (1945) историчар књижевности, критичар, песник, есејиста, преводилац. Завршио је словенске језике на Софијском универзитету 1966. Специјализирао је словенске књижевности у Загребу и Београду. Радио је као уредник у више књижевних часописа и као професор словенских књижевности на универзитетима у Софији и Пловдиву. Почео је да објављује 1960. Његови текстови превођени су на све европске и светске језике. Светлозар Игов објавио је више десетина књига од којих су најпознатије: Историја бугарске књижевности 1878-1944, Ружни пачићи, Монографија о Иви Андрићу. Одлично познаје српску књижевност и активно преводи српске писце: Милоша Црњанског, Душана Матића, Васка Попу, Миодрага Павловића, Јована Христића. Треба истаћи његов велики допринос целовитом представљању Иве Андрића у Бугарској.
© Светлозар Игов, 1996 |