* * *

Станеник (стопанин) се прочува с имане

Фала богу, фала јединоме,
лов ловија царе Сулејмане,
лов ловија на горе зелене,
кад је слегло сунце на заоду
уловија Иву Дуждевича;
па говори царе Сулејмане:
- Чујеш ли ме Иво Дуждевичу,
ја те гледам горе по облаке,
ти си бија по те црне землье,
црне землье и горе зелене,
ја те тражим нешто да те питам:
да ли истина, ка што люди кажу,
а тако ти Бога јединога,
и тако ти светитель светога,
што те питам, право да ми кажеш!
- Баш што знајем, све чу да ти кажем.
- Да ли имаш дворе самотворе,
и у дворе сребрне столове,
на столове до две златне чаше,
на равтове три златне јабуке,
и ти имаш једну кусу видру?
Тад говори Дуждевичу Ива:
- Чујеш ли ме, царе Сулејмане!
Није тако како люди кажу:
а ја немам дворе самотворе,
но у дворе једну стару мајку,
больа ми је от дворе самотворе;
и ја немам сребрне столове,
но у дворе до два брата мила,
больи су ми от сребрне столове;
и ја немам те две златне чаше,
но ја имам до две миле снаје,
болье служе него златне чаше;
а ја немам три златне јабуке,
но ја имам до три миле сестре,
све три сестре, све три су девојке,
болье су ми от златне јабуке;
а ја немам ону кусу видру,
но ја имам ону верну любу,
где год пођем, и кад ћу да дођем,
она, каже, око мене игра,
она игра и гу се нече.

=============================
© Електронно издателство LiterNet, 01.08.2009
Български фолклорни мотиви. Т. I. Обредни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2010