* * *

Момина хитрост - преоблича се като снаха си в невестинска премяна

Сунце зађе, мрак по пољу паде,
јетрве се у двор сазивају, -
ред се реде на воду да иду.
Ред ми паде Миличиној мајци.
Итра беше Милица девојка,
да замени своју стару мајку.
Она свачи рухо девојачко,
па облачи рухо невестинско,
трже ведра, отиде на воду.
Кад код воде незнани делија,
са копљем је воду замутио.
Њему вели Милица девојка:
- Не мут' воду, незнани делија,
јер је змају од војске дошао,
воду иште да окваса уста!
Тад' говори незнани делија:
- Ој Бога ти, гиздава девојко,
чија с' љуба, а чија ли сеја?
- Ја сам љуба Змаја Змајевића,
а сеја сам Марка Краљевића!
Оде двору незнани делија,
па он пита своју стару мајку:
- Када се је змају оженио? -
синоћ сам му невеста видео,
што је лепа да јој пара нема!
Ал' говори остарела мајка:
- Нити је се змају оженио,
нити си му невесту видео, -
то је била Милица девојка!
Удари се јунак по колено:
- Јао мене до Бога милога,
вараше ме турци и ђаури,
ника мене није преварио,
превари ме Милица девојка!

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 11.10.2020
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2020