* * *

Хайдушки грях

Девет годин' Јован болан лега,
ни умира, нити оздрављује.
До главу му стара мајка клечи:
- Кажи, сине, од што болан легаш,
што си, сине, лошо учинија?
- Не ти кажем, моја стара мајко.
Кад сам бија млади арамија,
турци беу више Света Петку,
а ми бемо више манастира.
Три смо дана све борбу водили,
од турчина никој не остана,
а срба - дванајес арамија.
Ал' удари једна силна киша,
и подуна један силан ветар.
Замрзнаше тоске до колена,
замрзнаше пушке за рамена,
па слегомо Прохор манастира,
уватимо попа игумана,
врзамо му руке наопако.
Опљачкамо манастирско благо,
и сабрамо иконе у цркву,
накладомо до два силна огрња;
размрзнамо тоске од колена,
одмрзнамо пушке од рамена.
Тој, сам, мајко, лошо учинија!

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 04.02.2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІV. Хайдушки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2021