* * *

Облог с турци, паша или евреи за обход или надбягване с коне

Обложи се Тодоре везире,
обложи се све вере јевреје,
за дан д' иде на Солуна града,
из Солуна дори у Стамбола,
за дан д' иде, за дан да се врне.
Ако би си мого да отиде,
да отиде и па да се врне,
да му узне до три куле благо
и да узне до девет дућана,
и да узне његову јеврејћу,
још да узне сина Салимона.
Ако не би мого да отиде,
да отиде Тодоре везире,
да отиде и па да се врне,
да му даје Тодоре везире,
да му даје до три куле благо,
и да даје до девет дућана,
и да даје љубу Анђелину,
још да даје сина Манојила.
Упита га љуба Анђелина:
- Чујеш мене, Тодоре везире,
да што си ми ти тако ујилан?
А Тодор јој вако говорио:
- Чујеш мене, љубо Анђелино,
нел' ме питаш, право чу ти кажем!
Обложи се сас вере јевреје
за дан д' идем на Солуна града,
из Солуна дори у Стамбола,
за дан д' идем, за дан да се врнем.
Ако би си мого да отидем,
да отидем и па да се врнем,
да му узмем до три куле благо
и да узмем до девет дућана,
(срму и кадифу до девет дућана)
и да узмем његову јеврејћу,
још да узмем сина Салимона.
Ако не би мого да отидем,
да отидем и па да се врнем,
да му дадем до три куле благо,
и да дадем до девет дућана,
и да дадем љубу Анђелину,
још да дадем сина Манојила.
А љуба му вако проговара:
- Чу ли мене, Тодоре везире,
ја ти седи, те лепо вечерај,
те вечерај преслатке вечере,
па се напи тога рујна вина,
рујна вина од девет година,
па си легни тије, те се наспи.
Ја чу тебе дору да нараним,
и белога зопца да назобим,
и рујнога винца да напојим,
рујна вина од седам година;
када буде време за идење,
ја чу тебе рано да пробудим!
Када било пре беле зорице,
а љуба му вако говорила:
- Чујеш мене, Тодоре везире,
ајд устани на ноге јуначке,
дојде време вечем за идење!
Кад отидеш у Стамбола града,
немој тије коња да си дајеш,
да га дајеш у јеврејске руке, -
јевреје су врли и опаки,
да они че коња да отрују!
А ти немој каве да си пијеш,
да си пијеш на јеврејске руке, -
а они че и теб' да отрују!
Извара се Тодоре везире,
па си даде коња на јевреје;
јевреје га мало пошетали,
па увели у кладне јарове,
па отрули коња Тодорова.
Ал' се качи Тодоре везире,
он се качи горе на дивана,
начинише туја слатку каву.
Ал' Тодор им вако говорио:
- Чујте мене, ви вере јевреје,
да мене је мати бре заклела
да не пијем каве из јевреје!
Дојде време вечем за врчање.
Кад устаде Тодоре везире,
па назрну у те нове јаре, -
јевреје му коња бре отрули!...
Стаде шетат' Тодоре везире,
стаде шетат' низ Стамбола града,
ем си шеће, бели руке меће,
низ лице му слзе пролетау.
Ал' га срете његов побратиме:
- Побратиме, Тодоре везире,
чу те питам, право да ми кажеш, -
шта си болан тије учинио?
А Тодор му вако бесећаше:
- Обложи се сас вере јевреје,
(и т.д., понављају се они предњи стихови).
Ал' побратим њему говорио:
- Чујеш мене, Тодоре везире,
на ја теби ти нови кључеве,
па отвори те нове јарове,
тува има деведесет коња,
бирај коња, кога тије волиш,
не ти тражим пару ни динара!
Кад улезе Тодоре везире,
па започе од деснога краја,
право тера море до левога.
Кад је Тодор првог потргнуо,
сви са коњи по Тодора пошли, -
нема коња Тодор да избере...
Па излезе Тодоре везире,
стаде шетат' низ Стамбола града,
ем си шећа, беле руке мећа.
Те га срете његов побратиме,
па овако њему говорио:
- Шта си болан тије учинио?
Ал' Тодор му вако говораше:
- Пропаде ми това моје благо,
и пропаде това моје драго,
још пропаде дете Манојилче!
Ал' говори његов побратиме:
- Чујеш мене, Тодоре везире,
ја улезни у нове јарове,
па назрни над нове капије, -
тува има до четири коња;
сви четири шугави су били,
биће срече у њи да избереш!
Кад улезе Тодоре везире,
па назрну зад нове капије,
тува има до четири коња.
Једн(а)г трже првотога коња, -
укопа се у зем' до ћичице;
кад потрже по то и другога, -
укопа се у зем' до коленца.
Па му тури нова оглавника,
па изведе у сред у дворове.
Кад изведе у сред у дворове,
удари му три струке камџије, -
како си је лако оскочио,
до трбу се у зем' укопао;
кад потвори Тодоре везире,
како го је лако ударио, -
једн(а)г се је из зем' извадио...
Па му тури туја златну узду,
и му тури това златно седло,
па се мећа коњу на терћију,
па си ступи с ногу у зенђију.
Док потвори и с другу да ступи,
он си стиже у Солуна града.
Јевреје се редом наредили
да дизају Тодорово благо.
Ал' љуба им вако проговара:
- Чујте мене, ви вере јевреје,
причекајте још за мало време,
биче среча, Тодор да ми дојде!
Ал' јевреје овако говоре:
- Неје дош'о, нит че да ти дојде!
Веч отварај порте шимширове,
да дизамо Тодорово благо!
Ал' се љуба качи на диване,
па отвори тија јасни пенџер,
па разапе тог белог барјака, -
ветар дува, те се барјак ниша...
Анђелина овако говори:
- Чујте мене, ви вере јевреје,
не ли дува ветар и код вама?
А јевреје овако говоре:
- Нема ветар, нити че га буде,
веч отварај порте шимширове,
да дизамо Тодорово благо!
Зададе се Тодоре везире,
зададе се низ поље широко;
од коња му т(а)вне магле иду,
од копита тај јасни огањ.
Кад пристиже Тодоре везире,
на јевреје овако говори:
- Чујте мене, ви вере јевреје,
причекајте још за мало време,
да ви дадем Тодорово благо!
Т(а)г истрже три струке камџије,
на три струке три ока олова;
како си је лако измашио,
на јевреје главу покинуо,
главе лете из ведрога неба,
кад се врате, у земљу улате...
Па повика Тодоре везире:
- Чујеш мене, љубо Анђелино,
ја отварај порте шимширове,
па привани мога коња дору,
па пошетај по своје дворове,
па уведи у (х)ладне эарове!
Он се качи горе на диване,
па си седе у позлатне совре,
вино пије, па му ништа није.
Док се мало Тодор одморио,
па говори љуби Анђелини:
- Ајде д' имо мије да дизамо,
да дизамо то јеврејско благо,
мене благо, а њим' како драго!

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 16.01.2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІІІ. Юнашки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2009-2021