* * *

Облог с турци, паша или евреи за обход или надбягване с коне

Облага се Туре Осман-ага,
облага се с младог Радоњицу.
- Чуј овамо, Туре Осман-аго,
ја што имам једно ђоке коње,
да ја пођем у мало Кратово,
да потпишем у пашу тескеру,
дан да идем, до вечер да дођем!
Проговаря Туре Осман-ага:
- Ако идеш, до вечер да дођеш,
ће ти дадем моју белу кулу,
белу кулу сасве белу булу,
и тој моје, мори, мушко детенце!
Проговаря млади ми Радоња:
- Ако не мож' до вечер да дођем,
ће ти дадем два товара благо,
ће ти дадем моју белу кулу,
белу кулу сасве белу љубу,
и тој моје, мори, мушко детенце!
Кад ујутру јутро освануло,
проговаря тај његова мајка:
- Чуј овамо, млади ми Радоњо,
зашто, сине, сву ноћ ђоке шеташ,
у тамнине, богме, без борине,
и без сјајне, богме, месечине?
Проговаря млади ми Радоња:
- Чуј овамо, остарела мајко,
с Турчина сам бесу уфатија
да ја пођем од Нови Пазари,
па да идем у мало Кратово,
да потпишем у пашу тескеру,
дан да идем, до вечер да дођем!
Ај ако не мож' до вечер да дођем,
да ми узне моју белу кулу,
белу кулу сасве верну љубу,
и тој њојно, мори, мушко детенце!
Ај проговаря тој његова мајка:
- Чуј овамо, млади ми Радоњо,
зашто, синко, бесу да уфаћаш,
турска беса, синко, је голема!
Ај кад је отишја у мало Кратово
и на пашу причу испричаја,
одма паша тескеру ми писа.
Кад се врати млади ми Радоња,
ај кад се врати ју Косово равно,
проговаря млади ми Радоња:
- Туј ће скинем воду да си пијем,
ја да пијем, коња да напојим.
Кад се коње воду се напило,
одма коње Богу душу дало.
Ај цвили, пишти млади ми Радоња,
цвили, пишти до Бога се чује.
Па га чуја један стари деда,
стари деда свети ми Никола.
Проговаря младом ми Радоњу:
- Чуј овамо, море мили синко,
какву муку, ти бре синко, имаш?
Цвилиш, пиштиш, до Бога се чује!
Ај исприча му млади ми Радоња,
исприча му све што је, како је.
Одма њему прича стари деда:
- Немој, синко, бесу да уфаћаш,
сад ће деда тебе да помогне.
Трипут укна на његови прсти,
одма коње на ноге скочило.
- Сад ће деда слунце да задржи,
ти да стигнеш у Нови Пазари;
одма деда све ће ти помогне.
Кад је дошја у Нови Пазари,
кад га виде Туре Осман-ага,
кад га виде младог ми Радоњу,
од силине ћеремиде падав,
а од коња модар пламен лиже.
Кад га виде Туре Осман-ага,
удари се по десно колено,
на колено чоја му прснала,
од чардака на земљу си падна.

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 16.01.2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІІІ. Юнашки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2009-2021