|
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
* * *
Мома моли славей да не пее, да не събуди либето й
Сједи Мара на чардаку,
на крилу јој Јово спава,
око ње се јање вије,
те скакуће и блекуће.
- Од' отоле, јање моје,
не скакући, не блебећи,
не буди ми Јова мога -
е је трудан и уморан,
е је сву ноћ препјевао,
препјевао, преиграо,
у том колу међ' ђевојке;
све ђевојке надиграо,
а невјесте ижљубио!
неуточнено - Сърбия (Караџић 5/1898, с. 213, № 275).
© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 14.01.2018
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2018
|