* * *

Неразпознати брат и сестра оженени, майка им робиня

Размири се Сава и Ресава,
па осташе два деца сирочета -
једно Јанко, друго Јаника.
Дође реда Јанко да се жени -
за Јанка девојка нема...
Тамо доле прочуло се,
тамо доле у Будима града
Јанинка девојка.
Реши Јанко да проси Јанинку.
Јанинка девојка поручила Јанку:
- Да направиш кола од гозје,
а спице од близнице,
и да дођеш за Јанику девојку.
И доведе Јанику девојку.
И добише си мушко чедо.
Проговаря Јаника Јанку:
- Иди, Јанко, нађи стару бабу,
да ни чува наше чедо!
Купи Јанко стару бабу,
да им љуља мушко чедо.
Стара баба љуља и проговаря:
- Љуљу, љуљу, моје мило унуче,
од миле снаје и миле ћери!
То слуша Јанко,
па си пита стару бабу:
- Како тој говориш, бабо?
- Загледај, синко, ко има
прстен златан на руку;
загледај, ћеро, ко има
белегу на чело!
Иди, синко Јанко,
где с'лнце изгрява;
иди, ћер, о где с'лнце заоди,
ега би се душом расклопила...
Отиде Јанко, где с'лнце изгрява,
мајка се душом расклопила;
отиде ћерка, где с'лнце заоди,
мајка са животом завршила.

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 17.12.2016
Български фолклорни мотиви. Т. І. Обредни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2016
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2016