* * *

Крали Марко и Филип Маджарин

Седнал Марко заран да вечерят,
и вечерят и се подсмејуват.
Го догледа Марковата Мајка.
Ај ти тебе, моји мили сине!
Шчо вечеряш и се подсмејуваш?
Ил се смејеш незгодне вечере?
Ил се смејеш на моја-ва старост?
Изговори Марко Краљевиће:
Ај ти тебе, моја стара мајко!
Ни се смеја на згодна вечеря, -
Ни се смеја тебе на старост ти;
Ток се смеја Филип Маџарину,
Шчо пратило једну белу книгу:
Ушче има три војводи српски,
А четврто Марко од Прилипа?
- Ај ти тебе моја старо мајко!
Али да го на дворови чека?
Или да му дури тамо појда?
Говори му своја стара мајка:
Ај ти тебе, моји мили сине?
Ак' си јунак, тамо да му појеш,
Да не гледа кърви на дворови.
От ми стана Марко Краљевиће,
И ми јафна своја брза коња.
От ми оде шчо ми поодело,
Ми стретило Сава и Дунава,
Код' ми перет седомдес вдовици
Црно платно, бело да го белит.
Изговори Марко Краљевиће:
Ај ви вами, седомдес невести!
Говореја седомдес невести,
- Мије не сме седомдес невести,
Току сме си седомдес вдовици,
А вдовици од силни кралеви,
Шчо загубил Филип Маџарина,
Пак не зеде своји измећарки.
Изговори Марко Краљевиће:
Ај ви вами седомдес вдовици!
Со шчо јунак Филип се чинало?
- Ај ти тебе, незнојна делијо!
Ја покревал ова мрамор плоча,
Ја покревал до свилени појас.
Се наведе од брзого коња,
От ја зеде таја мрамор плоча.
Ја префрли преку руса глава.
Говорије седомдес вдовици:
Ај ти тебе, незнојна делијо!
Ти си било појунак од њего.
Изговори Марко Краљевиће:
Ај ви вами седомдес вдовици!
Да ја си ја кућа не познава.
- Пуста кућа, пуста останала!
Сама ти је кућа позновита.
Во двор имат до две вити јефли,
А под јефли два студна клајенца,
А на јефли седомдесет глави
Наредени од силни кралеви.
От ми појде Марко Краљевиће,
Порти фтера во равни дворови
И се качи горе на дивани.
Ми искина ситнего ђерђева
И ми зеде сребрено јаблко.
Им порони дванајесет зоби
И отиде во ладна мејана,
Коде пило, тује ми заспало.
Кога дојде Филип Маџарина,
Коња удри с тежка боздугана.
От ми писна своја брза коња:
Бог те убил Марко Краљевиће!
Шчо ми дојде Филип Маџарина
И ме удри с тежка боздугана,
Ми прекрши тенка половина.
От ми стана Марко Краљевиће.
- Бог те убил Филип Маџарино!
Неје унер на коња да маваш!
ела мије боја да с' бијеме!

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 09.04.2020
Български фолклорни мотиви. Т. IІІ. Юнашки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2009-2020