Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
Каталози
:. По дати : Юли  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook! Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook  Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Сравни цени с Книгосвят във Facebook! Книгосвят - сравни цени на книги
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Писмена реч
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

* * *

Мъж продава жена си - 1

Фала Богу, фала јединоме,
имала мајка лудога Ивана,
оће мајка лудо да га жени:
де наоди девојку за Ивана,
ту не може претеља за себе.
По питање је нашла претеља,
и девојку за лудог Ивана,
у некога шужде Латинина,
он имаја једну измећарку,
њу је Ивану мајка испросила,
и брго је дана одвоила,
за неделю сватове да збере.
Кад ми дође свијетла недеља,
све сабрала кићене сватове,
триста свата и три бела бајрака,
големо је радост учинила,
па викала куму и старејку:
"Ајде да идемо у шужда Латина,
да узнемо прелепу девојку!"
Много ги је шужде дочекаја,
па ги даја ту люту ракију,
и ги даја пребелога леба,
и ги даја оно рујно вино,
и ги даја прелепу девојку,
па се они кан куће вратили.
Свадбу чини за неделю дана,
све је госте била изпратила,
па је најзад кума и старејка.
Много га је мајка задужила,
он имаја девет ваљавице,
што ваљају чоју и кадифу,
све девет ги он бија продаја.
Он имаја девет воденице,
што (но) мелю белицу пченицу,
све је девет он бија продаја,
и од дуга не се одужио.
Он имаја и високе њиве,
што рађају белицу пченицу,
па имају и рамне ливаде,
што рађају траву детелину,
све продаја и не се одужија.
Дан из дана, дужници на врата,
па се Иван бија домислеја,
па говори своје старе мајке:
"Ти да идеш у клета камена,
да се, мајко, мало преобучеш,
да обучеш руво великданско,
да обучеш руво ђурђевданско,
да те носим, мајко, на пазара,
да не би те некако продаја,
и неколико пара за тебе узеја,
да не би се, мајко, одужио."
Па је мајка Ивану говорила:
"Чујеш ли ме, мој луди Иване,
ја сам, сине, врло остарела,
па нећу ти ни пару чинити,
ни ћу тебе од дуга одужити,
но ти узни твоју верну любу,
што сам ти гу ја скоро донела,
она има руко свакојако,
па нека се она преобуче,
па гу носи, сине, на пазара,
она ти је млада и пристала,
оће тебе од дуга одужити."
Па говори Иван своје любе:
"Иди, любо у клета камена,
те обучи руво великданско,
и обучи руво ђурђевданско,
оћу тебе на пазар да носим!"
Брго га је люба послушала,
па отиде у клета камена,
те ми отвара шарена сандука,
те извадила руво свакојако,
те обуче руво великданско,
и обуче руво ћурђевданско;
одведе гу на илиш пазара,
па ми вика то младо телалче,
и ми даде један жути дукат:
"Да ми викаш кроз илиш пазара,
елај, елај, Иванова люба,
цена гу је дванајест иљада!"
Све је турско и каурско у землю гледало,
сал не гледа Туре саратличе,
но ми гледа Иванову любу,
любу гледа а паре ми броји.
Избројило дванајест иљаде,
па ми дава лудоме Ивану,
те ми узима Иванову любу,
па гу носи на високе куле.
Кад се бија акшам уватија,
ал долете то шарено врапче,
те ми пада на високе куле,
Туре улаза у шарену собу,
оно улаза любу да полюби,
врапче поје на високе куле:
"Еј, чујете, турско и кавурско,
ал чујете, мало и големо,
де ће братац сестру да облюби!"
Туре знало немушти језика,
ту говори Иванове любе:
"Чујеш ли ме, Иванова любо,
оћу нешто тебе да те питам,
срамота је брже да ти зборим,
и од Бога велика греота,
ама ћаре нема, ваља да ти зборим:
ал си имала кога од својштине,
али си имала оца или мајку,
или имала некојега брата?"
Па је люба њему говорила:
"По чем питаш, Туре саратличе,
ја ћу тебе право да ти кажем:
имала сам и оца и мајку,
па имала и брата јединога;
оца су ми Турци погубили,
мајку су ми под коње згазили,
брата су ми Турци потурчили,
мене су ме они заробили,
и за паре су ме(не) продали."
Говори гу Туре саратличе:
"Да ти видиш брата јединака,
можеш ли гу у нечем познати,
не ли имаше ненаква нишана?"
"По нишану, каже, ја би га познала:
кад га мајка на сису имала,
лево рамо огњем му изгорела,
по то, каже, ја би га познала."
Ту ми свуче Туре саратличе,
ту ми свуче свилене минтане,
те загрће танану кошулю.
"Ево, каже, моје лево раме,
да је огњем оно изгорело,
баш ме, истина, Турци потурчили!"
Па се они, каже, загрлили,
да се любу као брат и сестра,
"Од данас си, каже, моја сестра,
од данас и ја сам твој брате!"
Кад је бија дана освануја,
ту ми излеза Туре саратличе,
те ми вика то млада телала,
те му дава та жута дуката,
да ми вика лудога Ивана,
те му дође тај луди Иване,
па ми вика Туре саратличе:
"На ти, каже, твоју верну любу,
твоју любу, моју милу сестру,
просто тебе дванајес иљаде,
и још дванајес што сам заброио,
гледајући моју милу сестру,
од данас ћеш ти мој зет да биднеш."
Од нас песма, а од Бога здравље!

 


неуточнено - Косово (Дебељковић, Дена. Народне песме са Косова. - Етнографска збирка Архива САНУ у Београду, рукопис, а.е. 10, II, № 15; =Бован 8/1980, № 47 - "Продана невеста у купцу познаје брата"; =Дебељковић 1984, № 79 - "Мајка жени лудога Јована"); туре - турче.

 

 

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 16.10.2019
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2019