Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
Каталози
:. По дати : Юли  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook! Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook  Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Сравни цени с Книгосвят във Facebook! Книгосвят - сравни цени на книги
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Писмена реч
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

* * *

Мъж продава жена си - 1

Варала се змија и девојћа
преко плота у црвену ружу.
Оздол иде терзија Манојло,
ћимну с аршин, те змију удари,
змија го је љуто проклињала:
- Проклет да си, терзија Манојло,
кад се жениш, да се позадужиш!
Ожени се терзија Манојло,
ожени се и позадужи се;
што имало - све за дуг издало, -
издало је девет воденице,
издало је девет ваљавице.
Па повело своју стару мајћу...
Сретоше га два млада дружина,
па говоре два млада дружина:
- Куд поведе своју стару мајћу, -
ел ђу водиш пазар да ти гледа?
Т(а)г говори терзија Манојло:
- Не водим ђу пазар да ми гледа,
веч ђу водим да ђу препродавам, -
кад се жени, ја се позадужи,
те продавам своју стару мајћу!
А дружина Манојлу говоре:
- Не продавај своју стару мајћу,
веч си води своје прво љубе!
Он поведе своје прву љубе,
сусрете га турче јаничарче,
па си пита терзију Манојла:
- Тако м' Бога, терзијо Манојло,
куде водиш своје прво љубе?
А говори терзија Манојло:
- Кад се жени, ја се позадужи,
па што има, све за дуг издадо,
па поведо своје прво љубе!
Прекупи га турче јаничарче,
па одвело у ладне одаје...
Кад је било к ночи по вечери,
искочило турче јаничарче, -
свуде ведро, над њи облачина,
у облаку чудно пиле поје:
- Вала Богу, вала јединому,
где је било, да ли че да буде, -
братак сестру за љубе да узне!
Па говори турче јаничарче:
- Тако м' Бога, убава невесто,
ја искочи на двор пред одаје, -
свуде ведро, над нас облачина,
у облаку чудно пиле поје:
"Вала Богу, вала јединоме,
где је било, где ли че да буде, -
братак сестру за љубе да узима!"
(Па говори турче јаничарче:)
Тако м' Бога, убава невесто,
имала л' си брата најмладога?
Одговара убава невеста:
- Имала сам брата најмладога.
Кад је било некад размирина,
па су ми га турци потурчили.
Кад је било мало и малечко,
ја сам њега с прстен ударила,
и белегу њему начинила!
Кад то чуло турче јаничарче,
он подиже феса црвенога,
те му виде белегу на лице.
Па си узе убаву невесту,
па си врати терзији Манојлу;
и даде му убаву невесту,
и даде му паре, те с' удужи...

 


Гнилан, Пиротско - Изт. Сърбия; жътварска (Николић 1910, с. 360).

 

 

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 16.10.2019
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2019