* * *

Болен юнак и благодарна птица (спасена от пожар)

Сунце греје на двор на планину,
на планину зелена ливада,
на ливаду Јана чобаница.
Бол болује Јана чобаница,
боловала три бјела дана.
Никој нема Јану да понуди,
до једнога старог орлушине.
Шири крила старо орлушине,
шири крила те јој лада чини;
у клюн баца студену водицу,
да запоји Јану чобаницу;
у клюн носи призренско симиче
да зарани Јану чобаницу.
Кад је Јане срце заиграло,
упитала старог орлушину:
- Хај, бога ти, стара орлушине,
како сам ти добро учинила,
те си мене на ноге допао,
са водом си мене напојио,
са лебом си мене наранио?
Ал говори старо орлушине:
- Зар не знајеш, Јано чобаницо,
кад изгоре онај пуста гора,
моје младе седем орлушчиће,
ти се укачи на вр' боровину (*недостаје број стиха на скену)
и сакупи твоју кецељицу
те ми скиде младе орлушчиће,
ти га мета у зелену ливаду,
нахрани ги с трошке из твоје торбе.
Тој сам тебе добро учинио, (*недостаје број стиха на скену)
и зајам ти, Јано повратио.

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 18.06.2020
Български фолклорни мотиви. Т. II. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2020
Български фолклорни мотиви. Т. IV. Хайдушки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2020