* * *

Божа майка или светци проклеват дърво, посеви или кукувица

Замучи се Божја мајка,
од Игњата до Бадњака,
па си роди Божја мајка,
Младог Бога и Божића.
Кума куми Божја мајка,
кума куми кум Јована,
света Петка цркву мете,
на сред небо међу мъгле.
Запојаше девет попа,
запојаше девет ђака,
запојаше све владике
и дванајест калуђера.
Дочула ги Божја мајка,
па је тијо говорила:
- Стани горо, стани водо,
да слушамо како поју!...
Стану гора, стану вода,
трепетљика не станула.
Проклела ју Божја мајка:
- Еј, дабогда трепетљико!
Што не слушаш девет попа,
што не слушаш девет ђака,
што не слушаш све владике,
и дванајест калуђера!
Свако дрво цвет да цвета,
цвет да цвета, род да роди;
трепетљика да процвета,
да процвета, род да нема!
Свако дрво цвет цавтело,
цвет цавтело, род родило.
трепетљика процавтела,
процавтела, род немала...

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 18.04.2016
Български фолклорни мотиви. Т. І. Обредни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2016