* * *

Облог за наджънване между мома и ерген

Заспала девојка дренку на коренку,
отуд иде стадо с два млада овчара, -
један с миром прође, други не кте с миром.
Говори девојци: - Устани, девојко!
Ајдемо там' доле у то златно поље,
да жњемо пшеницу, да се наджњевамо.
Ако ме наджњеш, даћу ти ја стадо;
ако л' те наджањем, љуба да си моја!
Устаде девојка, метну срп на раме,
одоше там' доле у то златно поље.
Жњели су пшеницу од јутра до мрака, -
за девојком веже девет миле браће,
а за момком веже девет мили друга.
Девојка нажњела триста-и-три снопа,
момак је нажњео двеста-и-два снопа.
Говори девојка: - Чујеш ли, чобане,
стадо да ми дадеш, ја сам те наджњела!
Моли се чобанин, пак јој проговара:
- Што ће тебе стадо с премлогим овцама,
кад ти траве немаш, стадо да напасеш,
а на воду не знаш, стадо да напојиш,
нити лада имаш, стадо да пландује?
Говори девојка: - Чујеш ли, чобане,
ја поља имадем, стадо да напасем, -
моја ситна коса, зелена ливада;
а и воде имам, стадо да напојим, -
моје чарне очи, два бистра кладенца;
ладак ће му бити моје обрвице!

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 06.03.2020
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2020