* * *

Облог за наджънване между мома и ерген

Жетву жела лепота девојка
златном руком и сребрном српом.
Кад је било око пола дана,
запевала лепота девојка:
- Ко би мене снопље повезао,
дала би му моје бело лице;
ко ли би ми водице донео,
дала би му моје чарне очи;
а ко би ми ладак начинио,
ја би њему верна љуба била!
Она мисли, нико је не слуша,
слушао је овчар од оваца;
рогозом јој снопље повезао,
од леске јој ладак начинио,
и донео лађане водице,
па беседи лепоти девојци:
- Дај, девојко, што си обећала!
Ал' девојка полукава била,
па се она млада одговара:
- Ид' одатле, млади чобанине!
Ако си ми снопље повезао,
твоје овце по стрњики пасу;
ако си ми водице донео,
и ти си се лађане напио;
ако си ми ладак начинио,
и ти си се под њим одморио!

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 06.03.2020
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2020