* * *

Момък, набеден, че намерил момин накит

У рудину, у ледину,
у ледину дрен се тресе,
под њим седи малка мома,
везак везе, певак пева,
прсте ломи, сузе рони.
Отуд иде младо момче:
- Што jе тебе, малка мома,
везак везеш, певак певаш,
сузе рониш, прсте ломиш,
ел си иглу изгубила,
ел си тилбент исцепала,
ел си свилу замрсила,
ел ти злата нестануло,
ел су ђерђеф сакршила?
Ал говори девоjчица:
- Да сам иглу изгубила,
отац ми jе куjунџиjа,
би ми иглу саковао;
да сам тилбент исцепала,
мама ми jе свилу ткала,
би ми тилбент изаткала;
да сам свилу замрсила,
братац ми jе млад трговац,
би ми свиле дост' донео;
да ми злато неетануло,
моjа сестра злато преде,
би ми злата доста било;
да сам ђерђев сакршила,
братац ми jе тифекчиjа,
би ми ђерђев саковао;
већ изгуби зећир прстен,
зећир прстен прстеначки!
Ал говори младо момче:
- Шути, шути малка момо,
протурићу лис у траву,
протурићу дрво у камен!
Протурише лис у траву,
протурише дрво у камен,
нигде њега не нађоше!

=============================
© Електронно издателство LiterNet, 31.03.2014
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2014