* * *

Вградена невеста

Зид зидале кула тройца браћа,
дена го зидале ноћа се уривау.
Се облагале миле тройца браћа,
ћийа љуба ручек ће донесе,
тайа ће га во звд зазидаме,
зазидаме во темељ закопаме,
ама женем, миле тройца браћа,
не ће кажуйеме.
Двайца браћа женем им кажале,
Асан- ага жени не и кажау,
ти останау Асан- ага при облага.
Ми станала Асан- аџиница,
Асанаџиница постара йетрва,
на вода ми ошла и ђубре исфрљала,
ођин упалила Асанаџиница,
дете иск'пала и дете повила,
па ми ошла Асанаџиница,
брашно одсийала, тиган курдисала
и ми напрайла меће приганице.
Терлик ми облекла Асанаџиница,
па ми зела сахан приганице,
Асанаџиница и џугум меченица,
ми отиде ручек да им носи.
Ко га виде Асан- ага нички глава удри,
зе да жела, градне соузе рони.
- Та што поник седиш, млади Асан- аго,
Асан- аго, зашто нички гледаш,
да не ми жалиш муйе мушко дете,
сом го иск'пала и сом го повила,
майки сом го остайла да ми го колеба?
- Йа не жалим, Ватимо, наше мушко дете,
тебе те жалим, Ватимо, ка ће ме остаиш,
сом се облагале на голема облага,
тебе ће те, Ватимо, во темел. стаиме!
- Не расипуй, млади Асан- ага, голема облага,
нека ме стаите ка што сте се облагале,
само ће ми остайш муа десна рука,
со со десна сиса, млади Асан- ага,
со руката дете да го окшаисам,
со сисава дете да го изнадоим.

=============================
© Електронно издателство LiterNet, 20.06.2011
Български фолклорни мотиви. Т. ІI. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2011