* * *
Што jе лепо погдедати,
де господа руjно вино пиjу.
Пред њима jе од злата трпеза,
на трпези сиви сокол седи,
златне су му ноге до колена,
и оба два крила до рамена,
на глави му круна од бисера.
А у клюну московска ружица.
Питаjте га поредом господа:
- А Бога ти, сив зелен соколе!
Ко ти злати ноге до колена?
И оба два крила до рамена?
Сиви соко поти'о говори:
- Цар ми злати ноге до колена,
а царица крила до рамена.
Имам драга у Бечу златара,
златио ми круну од бисера.
Имам брата у Московска града,
пратио ми Московску ружицу.
Призрен - Косово; сватбена (Ястребов, И. С. Обычаи и песни турецких Сербов (в Призрене, Ипеке, Мораве и Дибре). Из путевых записок И. С. Ястребова. СПб., Типография В. С. Балашева, 1886, с. 371; =Ястребов, И. С. Обычаи и песни турецких Сербов. Второе издание, дополненное их прозою. СПб., 1889, с. 378; =Народна књижевност Срба на Косову: Лирске песме І. /Антологија, приредио др Владимир Бован. Приштина, Jединство, 1980, № 285).
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 05.11.2011
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2011