|
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
* * *
Наклеветена зълва (Кучка Павлевица)
Два су брата млого живовала
и сестрицу лепо су чувала:
на собори сви су гу водили,
на собори и на сви пазари.
Што искала, све су ву купили;
скројише ву и ново одело,
све од свилу и меку кадифу.
Купише ву шарено крошњиче,
у крошњиче шарено марамче.
Од милос ву и ножи купише.
Завидела кучка Павловица,
па слегнала у ладни подруми,
начинила големи зулуми:
девет коња јахаћи убола,
девет вола презаћи убола,
и источи девет бачве вино,
и источи туј љуту ракију,
и убоде своје мушко чедо,
своје мушко чедо у колепке.
Па отиде Павле да разбуди:
- Диг' се, Павле, ноге те не дигле,
па да видиш што сестра учини!
Учинила големи зулуми,
заклала ти дете у колепке,
њојни ножи у крв огрезнули!
Оде Павле куде своју сестру:
- Зашто, сестро, зулуми учини?
- Несам, брате, жива ми два брата!
Ако сам ти зулум учинила,
одведи ме горе у планину,
па ме стави на четири грањке,
растргни ме на четири стране.
Куде паднев моји црни очи,
туј ће биднев два бистра клад'нца,
туј ће течи вода лековита;
куде паднев моје беле руке,
туј ће никнев две т'нке тополе;
куде падне моја густа коса,
туј ће никне једна густа гора;
куде падне моја рамна снага,
туј ће бидне црква Маријица!...
Изведоше сестру па планину,
ставише гу на четири грањке,
растргоше на четири стране.
Куд падоше њојни црни очи,
туј биднаше два бистра клад'нца,
туј потече вода лековита;
куд падоше њојне беле руке,
туј никнаше две т'нке тополе;
кудје паде њојна густа коса,
туј изникна једна густа гора;
куде паде њојна рамна снага,
туј се створи црква Маријица.
Поболе се кучка Павловица,
легала је за девет године.
Кроз коске ву трава проникнала,
кроз уши ву змије пролазише,
а кроз уста муве прозујаше.
Ал' говори кучка Павловица:
- Чујеш менв, Павле домаћине,
одведи ме у з'лвину цркву,
да бог даде и ја да оздравим!
Одведе гу горе у плаиине,
ал' се густа гора осушила.
Кад су били цркве Маријице,
ал' се црква сама затворила.
Отидоше воде лековите,
одведи ме горе у планине,
ил' се густа гора осушила.
Кад прођоше поред две тополе,
од жалос се обе осушише.
Туј је кучка душу испуштила.
Костомлатица, Вранско - Изт. Сърбия (Златановић, М. Народне песме
и басме Јужне Србије /Сакупио и приредио Момчило Златановић. (САНУ, СЕЗ XCVIII;
Српске народне умотворине, Књ. 6). Београд, 1994, № 561).
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 09.12.2012
Български фолклорни мотиви. Т. ІI. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet,
2006-2012
|