* * *

Наклеветена зълва (Кучка Павлевица)

Фала богу, фала јединоме,
брат и сестра врло живували,
люба кучка, она не драгује,
сал се мисли како да ги омрази.
Мало време Павле заскитаја,
кад је Павле у дворе дошаја,
свема милост бија је донеја,
ели сестре два ножа анџара.
Люба, кучка, врло не драгује,
па се мисли како да ги омрази.
Къде заспа Павле господаре,
па се диже та његова люба,
па је слегла доле у подрума,
де му седи оно рујно вино,
источила до девет ардова,
па је увлегла доле у коњушке,
у колан му дору била убола,
па се успе на високу кулу,
па је пришла заве више главе
те гу украла те ноже анџаре,
своје дете у бешик' заклала,
сал да омрази брате сас сијестру,
па однесе завине анџаре,
па гу остави опет де су биле,
па је легла опет да ми спава.
Кад је виће зора зазорела,
пробуди се Павле господаре,
и он слезе доле у коњушке
да порани коња пеливана,
што да види, чуда голијема!
де му дора у колан убоден;
кад он слезе доле у подруме,
што да види, чудо по големо!
источено оно рујно вино,
источени сви девет ардова;
па се пење на високе куле
те да види своје мушко чедо.
Што да види? Чудо по големо!
У бешика дете је заклано!
Писну Павле до Бога се чује:
- Авај мене, до Бога једнога!
Што сам лоше коме учинија,
па је мене ноћас повратија"
Ту рипише сви његови робље,
ели люба, ели мила сестра,
ели, каже, до три добре слуге,
и сви плачу, до Бога се чује,
па говори Павле господаре:
- Станте, каже, од те пусте гласе!
Те су песме грубе и дугачке!"
Сви су стали и њега погледали,
па он вика оне верне слуге:
- Извадите те ваше анџаре!"
Сви су слуге анџаре извадили,
свема анџари били како што су били.
Своје сестре ништа не говори,
сама она анџаре повадила.
Што да види? Чудо голијемо:
њојни анџари мутни и крвави!
Тад се пушта Павле господаре,
па извади ону бритку саблю,
довати гу за оне русе косе
да гу одсече ону русу главу.
Писну сестра, до Бога се чује:
- Аман, брате, мене не погуби!
Несам, жими моја глава и твоја,
но је ово твоја верна люба,
тебе и мене шеер учинила,
па сас тебе мене да омрази".
Јопет брат гу сестру не верује
но он маши ону остру саблю,
да гу одсече ону русу главу.
Јопет сестра брата замолила:
- Стани, брате, нешто да ти кажем:
несам, брате, жими твоја глава и моја,
пошто, брате, мене не верујеш,
но верујеш твоју верну любу,
молим, брате, и ти руку любим,
немој у дворе мене да погубиш,
но ме изнеси у поље широко,
и ту има два пута раскрса,
и ту има та јела висока,
посади ме на четири друма,
растргни ме на четири стране,
преметни ме на четири гране,
куј да прође, сваки нек се чуди".
Послуша гу Павле господаре,
изнеја гу у поље широко,
посади гу на четири друма,
па извади ону остру саблю.
Тад говори она мила сестра:
- Стани, брате, мало на аманећа:
твоја люба девет годин болевала,
кроз коске гу трева проникнала,
кроз траву гу црви намилели,
кроз траву гу муве пролетеле,
кроз траву гу се и змије провукле,
па опет душа њојзи да не искочи!"
Тада маши Павле господаре,
таде маши ону остру саблю,
растрже гу на четири стране,
преметну гу на четири гране,
па отиде Павле господаре.
Де падоше оне њојне уши
саздаде се једна бела црква,
бела црква, врло лековита;
де гу паде оно њојно срце
саздаде се један раји божи;
де падоше оне њојне очи
ту излегоше два бистра кладенца;
де падоше оне беле руке
ту изникоше две руже црвене.
Кад отиде Павле господаре,
кад отиде у своје дворове,
једнак му се люба поболела,
девет годин' дана болевала:
кроз коске гу трева проникнала,
кроз траву гу црви замилели,
кроз траву гу муве пролетеле,
и кроз траву змије се провукле,
па опет душа њојзи не искача.
Нема куде Павловица люба,
па се моли Павлу господару,
да ги носи у завину цркву,
да не би гу зава опростила,
да не би се с душом раскрстила.
Па гу узе Павле господаре,
па гу носи у завину цркву.
Кад су били близо приближали,
сама гу се врата затворила,
сама црква не гу је пуштила.
Нема куде Павловица люба,
па говори Павлу господару:
- Понеси ме на бистре кладенце,
да се измијем и воду да пијем".
Кад отоше куд бистре кладенце,
у кладенци вода пресушила,
нити пила, нити се измила,
па говори Павлу господару:
- Понеси ме до тај раји божи".
Понесе гу Павле господаре.
Кад су били близо приближали,
и ту гу се врата затворила
Нема куде Павловица люба,
па говори Павлу господару:
- Понеси ме куд руже црвене
да искидам два цвета црвена".
Понесе гу Павле господаре,
искидаше два цвета весела,
у руке је цвеће поцрнело.
Нема куде Павловица люба,
па ми писну, до Бога се чује,
па ми моли Павла господара:
- Да ме носиш у поље широко,
а де има та четири пута,
растргни ме на четири стране."
Нема куде Павле господаре,
па гу носи у поље широко,
посади гу на четири пута,
а ту има та върба висока,
растрже гу на четири стране,
преметну гу на четири гране.
Де гу паде оно њојно срце
саздад се велика џенела;
де падоше оне њојне уши
ту излегоше две крље изгорене,
де падоше оне њојне очи
саздаде се то црно језеро;
де падоше оне њојне руке
ту изникоше две остре шипкиње,
куј да прође и све да се чуди,
и шипкиње да га закучују.

=============================
© Електронно издателство LiterNet, 09.12.2012
Български фолклорни мотиви. Т. ІI. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2012