* * *

Наклеветена зълва (Кучка Павлевица)

Два су брата верно живовали,
међу њима једну сеју имали;
од милост гу на пазар водили,
чудили се шта ће да јој купе,
купише јој тијса остри ножи.
Несвиде се кучке Павловице,
но се диже ноћу пола ноћу,
па украде злвини ножеви,
па посече триста брава стада,
па испусти девет бачве вина
и десету прељуту ракију.
- Диж се, Павле, ноге те недигле,
да види какав је зулум учињен -
посечено триста брава стада,
испустено девет бачви вина
и десета приљута ракија!
Диж се, Павле, ноге те не дигле,
убодено наше мушко чедо!
Тад се диже Павле добар јунак,
гледај Павле редом по ножеве -
чији сау ножеви у крв утанули.
Па их нађе под сејину главу...
- Зашто, сејо, ти то да учиниш?!
- Нисам, брате, коме ви двојица,
ако ли ме, брате, неверујеш,
изведи ме на врх на раскрсје,
исечи ме черек по черека!
Изведе је на врх на раскрсја,
исече је черек по черека.
Куда њојне две руке падле -
туде изникле две танке тополе.
Куда њојне црне очи пале -
ту изникла два ладна кладанца.
Куда њојне танке веђе пале -
ту изникла црвена ружица.
Куда њојно бело лице пало -
ту изникла црква самотворна.
Разболе се кучка Павловица,
па ће иде у з'лвине цркве -
на цркву се врата затворише,
из цркву нешто проговара:
- Иди тамо, кучко Павловице,
ти си мене с браћом омрзела!...

=============================
© Електронно издателство LiterNet, 09.12.2012
Български фолклорни мотиви. Т. ІI. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2012