 |
Издателство |
:. Издателство
LiterNet  |
Медии |
| :. Електронно списание LiterNet |
| :. Електронно списание БЕЛ |
:. Културни
новини    |
Каталози |
| :. По
дати : Март |
| :. Електронни книги |
| :. Раздели / Рубрики |
| :. Автори |
| :. Критика за авторите |
Книжарници |
| :. Книжен
пазар |
:. Книгосвят: сравни цени  |
Ресурси |
| :. Каталог за култура |
| :. Артзона |
| :. Писмена реч |
За
нас |
| :. Всичко за LiterNet |
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
ТИГРИЋ - СВИТАЦ
Тамно је. И са богом и без њега. И са ракијом је тамно.
Дрво изниче са много душа.
Срећници су отишли да се диве Нијагари -
ја засадих тигрића да се дивим самом себи.
И настаде тих вечерњи поредак у једној од мојих душа.
Драго моје, што те имам одавно, где си?
Како је лепо што ти песме пишем!
Колико је вечно што сам негде и ја на путу!
Када цео свет умире од старе омразе.
Сваки свитац светли са једним петпарцем.
1989
© Иван Радоев
© Мила Васов, превод, 1996
© Издателство LiterNet, 03.
09. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик"
("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.