Издателство
:. Издателство LiterNet  Електронни книги: Условия за публикуване
Медии
:. Електронно списание LiterNet  Електронно списание: Условия за публикуване
:. Електронно списание БЕЛ
:. Културни новини   Kултурни новини: условия за публикуване  Новини за култура: RSS абонамент!  Новини за култура във Facebook!  Новини за култура в Туитър
Каталози
:. По дати : Март  Издателство & списание LiterNet - абонамент за нови публикации  Нови публикации на LiterNet във Facebook! Нови публикации на LiterNet в Twitter!
:. Електронни книги
:. Раздели / Рубрики
:. Автори
:. Критика за авторите
Книжарници
:. Книжен пазар  Книжарница за стари книги Книжен пазар: нови книги  Стари и антикварни книги от Книжен пазар във Facebook  Нови публикации на Книжен пазар в Twitter!
:. Книгосвят: сравни цени  Сравни цени с Книгосвят във Facebook! Книгосвят - сравни цени на книги
Ресурси
:. Каталог за култура
:. Артзона
:. Писмена реч
За нас
:. Всичко за LiterNet
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни

СОЛАНЕ

web

На крају града, на крају света
леже старе бугарске солане.
Над њима, у гротлу лета прозирна,
узноси се душа воде.
У даљини веселу песму таласа
ветар гони према стенама,
где се кроз призму дуге
сунце злати.

Ту
су траве црвене од соли,
крај обале шкрипи железна трачница,
а ваздух уоколо рањен је
прозуклим гласовима људи,
на којима је претежак задатак -
да воду из једног преведу у друго стање.
(Као кад у посуди алхемичара ври
оваплоћена тајна...)

Ту
ни авиони не прелећу -
јер квадратна окна пилоте подсећају
на прозоре ка другим световима.

 


Паруш Парушев (1947), песник. Члан редакције часописа Пламен. Живи и ради у Софији.

 

 

© Паруш Парушев
© Радослав Вучкович и Мила Васов- превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 07.09.2004, № 9 (58)